Kakva je sudbina dijaloga Beograda i Prištine?

Suspenzija dijaloga posle povratka Ramuša Haradinaja u Prištinu više ne važi. To potvrđuju i u kosovskoj vladi. Edita Tahiri kaže da dijalog treba voditi na dva nivoa.

"Prvi nivo uključuje implementaciju postignutih sporazuma, a u međuvremenu treba pripremiti politički proces na visokom nivou, koji će nas odvesti ka trećoj i završnoj fazi pregovora sa Srbijom", kaže kosovska ministarka za dijalog Edita Tahiri.

U Beogradu poručuju da su spremni i da pozivaju na nastavak dijaloga, navodeći da je poslednja runda tehničkog dijaloga održana krajem novembra prošle godine.

"Ima mnogo problema koji treba da se rešavaju i od kojih zavisi svakodnevni kvalitet života za mnoge naše ljude na KiM. Tog dijaloga nije bilo zato što je Priština punih šest meseci odbijala da sedne za sto", navodi direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić.

Uprkos tvrdnji da nema prepreka, u kosovskoj vladi ne navode kada bi dijalog mogao da bude nastavljen. Političari na KiM zaokupljeni su najavom raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora.

"Kakvo je stanje prisutno sada i u parlamentu i u institucijama, odnosno atmosfera koja je prisutna, sve su veći izgledi da će pre biti vanredni parlamentarni izbori nego što će se nastaviti proces dijaloga", kaže predsednik Srpske liste Slavko Simić.

"Ono što vam mogu sa sigurnošću reći jeste da će biti izbora na Kosovu, i da će dijalog biti nastavljen. Kao najveća partija, bili smo glavni pokretač dialoga sa Beogradom. Samo u ovom trenutku ne znam do čega će prvo doći", navodi šef Poslaničke grupe Demokratske partije Kosova Zenun Pajaziti.

"Smatram da je došlo vreme za izbore. Što se dijaloga tiče, posle izbora, nova vlada treba da pregovara ali u drugom formatu, kao dve suverene države, i da se nikome ne dozvoli da se upliće u unutrašnje stvari Kosova", kaže šef Poslaničkog kluba Alijanse za budućnost kosova Palj Ljekaj.

U kosovskoj skupštini otvoreno govore da bi izbori mogli da budu održani 11. ili 18. juna. Problem je kako ubediti vladajući Demokratski savez i premijera Isu Mustafu da pristanu na njih. Jedan od načina je izglasavanje nepoverenja vladi. Inicijativu za njeno rušenje podnele su danas stranke opozicije, uz pomoć nekih poslanika vladajuće većine, uključujući i srpske.