"Zločini nad Hrvatima u Vojvodini ne smeju da se zaborave"

Svakog šestog maja, Demokratski savez Hrvata podseća na 1992. godinu kada je u Hrtkovcima održan miting na kojem je učestvovao i Vojislav Šešelj. Tada su pročitana imena sedamnaestoro Hrvata kojima je javno poručeno da se sele, navodi se u saopštenju.

"Organizovani progon vojvođanskih Hrvata iz njihovog zavičaja – jedno je od najtragičnijih razdoblja u novijoj istoriji Vojvodine, posebno kada je reč o stradanju Hrvata u Sremu i jugozapadnoj i zapadnoj Bačkoj. Bilo je to ne samo vreme straha, nego i etnički motivisanog nasilja i ubistava, koje se organizovano provodilo bez ikakvih povoda naspram lojalnih građana hrvatske nacionalnosti, samo zato što su Hrvati", ističe Demokratski savez Hrvata u Vojvodini.

dodaju da je ubrzo poruka koja je preneta šestog maja počela da se ostvaruje – u samo 19 dana, od 10. do 29. juna te 1992. godine proterano je oko 600 hrtkovačkih porodica koji sada žive širom Hrvatske i sveta.

U saopštenju se navodi da je proterivanje vojvođanskih Hrvata započelo još 1991. u Novom Slankamenu, ali da je ovaj događaj u Hrtkovcima javnosti prepoznat kao najeklatantniji i najočigledniji primer.

Podsećaju da su Hrvati 1990. proterivani i iz drugih vojvođanskih mesta: Starog i Novog Slankamena, Golubinaca, Sota, Morovića, Erdevika, Kukujevaca, Gibarca, Šida, Vašice, Rume, Iriga, Beške, Maradika, Inđije, Zemuna, Novih Banovaca, Surčina, Sremske Kamenice, Beočina, Čerevića, Petrovaradina, Sremskih Karlovaca, Sremske Mitrovice, Nikinaca, Platičeva, Martinaca, Bača, Plavne, Sonte, Stanišića.

Procenjuje se da je Vojvodinu moralo da napusti između 35 i 40 hiljada Hrvata, a od izbeglih se gotovo niko nije vratio u rodni kraj.

"Zadatak svih političkih i društveno relevantnih hrvatskih institucija i organizacija koje deluju u Vojvodini i Republici Srbiji je da otrgnu zaboravu strahote koje su 1990. godina vojvođanski Hrvati preživeli. Zajednica koja ne pamti vlastito stradanje, koja primereno ne neguje sećanje na vlastite žrtve jeste zajednica koja nema budućnost.

Tim pre nam to mora biti zadatak, jer u politikama suočavanja s prošlošću u Srbiji u potpunosti izostaje tematizovanje i skladno rešavanje pitanja proterivanja Hrvata iz Vojvodine – pravosudna tela nisu pokretala sudske postupke za učinjene zločine, ne postoji nijedno javno obeležje a nema ni prigodnog sećanja. Ovi zločini, naime, prećutkuju, na šta ne smemo da pristanemo", zaključuje se u saopštenju.