"Tekovine briselskog dijaloga se dovode u pitanje"

Izjave albanskog premijera Edija Rame se smenjuju od toga da je san o velikoj Albaniji mrtav i ne živi među modernim Albancima, do toga da je moguće ujedinjenje Albanije i Kosova.

Dragan Đukanović iz Centra za spoljnu politiku kaže da izjava o ujedinjenju Albanije i Kosova nije iznanađujuća, i da predstavlja kontinuitet njegovih izjava.

"U njegovom ekspozeu iy 2014. se navodi ideja o zaštiti albanskog stanovništva u svim državama Zapadnog Balkana. Ovo je neuspeli pokušaj stvaranja nekakve megadržave. Takvi pokušaji nisu usepvali ni u skorijoj prošlosti na Balkanu. Mislim da će i ova izjava naići na neodobravanje, kako u Briselu, tako i u Vašingtonu. Očekujem neku vrstu reakcije", rekao je Đukanović gostujući u Dnevniku RTS-a.

Gotovo istovremeno i Hašim Tači poručuje da će tužiti Srbiju za genocid.

"To je pokušaj da se izbegne ono na šta se Priština obavezala – da uspostavi Zajednicu srpskih opština, uvek će se tražiti izgovor kako bi se to prolongiralo i pogoršali odnosi sa Beogradom", rekao je Đukanović.

Očekuje reagovanje Brisela, kao i to da EU intenzivnije insistira na formiranju ZSO.

"Očekujem i da se Vašington uključi i dodatno izvrši uticaj na Prištinu, kako bi se formirala ZSO. Skoro je četiri godine prošlo, a ključni segment sporazuma nije realizovan – čime se tekovine dijaloga dovode u pitanje", ističe Đukanović.

Nove zaplate u regionu mogao bi da donese i ishod turskog referenduma.

"Snaženje Erdogana će uticati na bošnjačko-albanski faktor na Zapadnom Balkanu. Očekujem dodatnu nestabilnost unutar BiH, imajući u vidu bliske odnose između člana Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića i Erdogana i s tim u vezi Turska se pokazala da vodi neizbalansiranu politiku prem zapadnobalkanskim akterima – nekima daje značajnu političku podršku, a nekima ne. Mislim da će taj njegov uspeh na referendumu suštinski uticati na nastavak loših odnosa Beograda i Sarajeva jer se neće prihvatiti ideja o srpsko-bošnjačkom dijalogu koju Beograd intenzivno nudi kao opciju, a unutar BiH očekujem dvostruku borbu bošnjačke elite, prema RS i geopolitičku, unutrašnju igru sa Hrvatima unutar Federacije BIH", kaže Đukanović.

Tokom mandata odlazećeg predsednika Tomislava Nikolića nije realizovana poseta BiH. Uspostavljanje dobrih odnosa u regionu bio je jedan od prioriteta Aleksandra Vučića na čelu Vlade.

"Jedna od ključnih komponenti dosadašnje spoljne politike Vlade je bila regionalna stabilnost i poboljšanje odnosa u regionu. Nadam da će tako biti i u narednom periodu i očekujem da, možda i do kraja ove godine, Vučić ode u posetu Sarajevu i Zagrebu jer je težnja Beograda da poboljša odnose sa centralnim vlastima BiH, ali mnogobrojne okolnosti su to sprečavale, kao i nedovoljna volja bošnjačke elite u Sarajevu", zaključio je Đukanović.