Vučić i Merkelova, daleko od rutine i protokola

Deseti po redu susret Aleksandra Vučića i Angele Merkel, mogao bi se smatrati jednim od rutinskih sastanaka dvoje konzervativnih političara, koji će se, posle razgovora u Kancelarskoj službi, zajedno pojaviti pred novinarima sa par protokolarnih rečenica, kada bi u odnosima s Berlinom uopšte bilo takvih opcija.

Susreti u Berlinu, međutim, uvek imaju političku težinu i podrazumevaju mnogo više od protokola, imajući u vidu da kancelarka, poznata po tome da "ne troši" vreme tek tako, toliko da čak i u Kinu putuje na dan-dva.

Pada u oči da će američki predsednik u petak primiti Merkelovu, inače na kraju aktuelnog mandata, a ona danas Vučića, takođe na kraju njegovog premijerskog mandata, s obzirom da je najavio da će napustiti to mesto i ako ne dobije predsedničke izbore.

To bi, za nemačku javnost bez mnogo dileme, moglo da govori i o ulozi Srbije na Balkanu i Nemačke u Evropskoj uniji (EU), ali i o pozicijama srpskog premijera i nemačkog kancelara izvan nacionalne političke scene.

Na to ukazuje i saznanje da se u oviru današnjeg sastanka pominje i savetnik Merkelove za spoljnu politiku Kristof Hojzgen.

Hojzgen se ne pojavljuje često u javnosti, ali se veruje da uživa izuzetno poverenje kancelarke, da joj daje ideje i da je, verovatno, prva adresa za razgovore o najvažnijim pitanjima Srbije – Kosovu i EU.

Ovaj demohrišćanin nalazi se iza "zavese" Merkelove i diplomata je koji je svoje usluge stavio na raspolaganje i bivšem nemačkom ministru inostranih poslova liberalu Klausu Kinkelu, bio je i šef političkog štaba bivšeg EU komesara za spoljnu politiku EU Havijara Solane, a navodi se da je čak i socijaldemokrata i bivši kancelar Gerhard Šreder razmišljao da pred irački rat "posegne" za njegovim dobrim uslugama.

Šta će Merkelova i Vučić danas pričati iza zatvorenih vrata Kancelarske službe i koliko će se pridržavati zvanično najavljenih tema, to znaju samo oni. Ono što, međutim, svi znaju jeste da Vučić u Berlin dolazi dok na Kosovu, koje pokušava da zaokruži svoju državnost, rade na formiranju sopstvene vojske, Makedoniju potresaju sve vrste nemira, Bosna grca u problemima, ceo region podrhtava od napetosti.

Zna se, takođe, da ni Merkelova u ovoj izbornoj godini ne živi najlagodnijim životom kancelara najjače evropske nacije.

Merkelovu, naime, kritikuju i politički istomišljenici zbog njene politike "otvorenih vrata" prema izbeglicama i tvrde da joj se može "razbiti o glavu", čekaju je par pokrajinskih i savezni izbori, desničari iz "Alternative za Nemačku" "kradu" joj deo biračkog tela, Tramp joj "mrsi konce" u privrednim temama, a turski predsednik Redžep Tajip Erdogan svojim zahtevima i kritikama "tovari na leđa" brojne probleme i deli tursku zajednicu, najbrojniju grupu stranaca u Nemačkoj.

Kako se mirno rešavaju odnosi sa Turskom čije težnje za uticajem na Balkanu nikada nisu prestale ili kako primiti ogroman broj izbeglica u siromašnu državu, a pritom izbeći i socijalne nemire i sukobe nezadovoljnih i pridošlica i građana – srpsko je i Vučićevo iskustvo, koje će svakako biti na agendi.