Srbi na Kosovu o mogućem prekidu dijaloga Beograda i Prištine

Ovdašnji predstavnici Srba ističu da je slučaj Haradinaj pravno pitanje i da ga ne treba mešati sa dijalogom koji je političko i životno pitanje, kako za Srbe tako i za Albance. Ima dogovora koji čekaju na implementaciju. Među njima je formiranje Zajednice srpskih opština, od koje Srbi očekuju mnogo kako bi zaštitili svoja prava na Kosovu.

Iako rezolucija nije pravno obavezujuća, ima se utisak da u kosovskoj vladi nisu oklevali da je se pridržavaju. Dakle, do 6. aprila, kada se očekuje odluka francuskog suda u Kolmaru o izručenju Ramuša Haradinaja vlastima Srbije, ne treba očekivati nastavak dijaloga.

Nastupiće neka vrsta paralize u dijalogu, a mediji na albanskom spekulišu da bi prekid mogao da potraje i do jeseni. Nije tajna da aktuelnim albanskim strankama na vlasti, bez obzira što se zalažu da bude oslobođen što pre, smeta osoba poput Ramuša Haradinaja u opoziciji.

Ako bi se dogodilo da izbori za kosovski parlament budu održani do leta, odsustvo Ramuša Haradinaja sa političke scene bi znatno oslabilo njegovu stranku na izborima.

Još jedno pitanje opterećuje odnose na Kosovu, to je specijalni sud za zločine koje su počinili pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova. Čuju se zahtevi da se revidira zakon o tom sudu i da se u njega uvrsti obaveza procesuiranja i pripadnika srpske vojske i policije za koje postoji sumnja da su počinili ratne zločine.

Veterani OVK traže da Specijalni sud sudi i Srbima. U organizaciji ratnih veterana bivše Oslobodilačke vojske Kosova kažu da očekuju da Predsedništvo kosovske skupštine ove nedelje razmatra njihov predlog za izmene i dopune zakona o Specijalnom sudu.

Svi zakonski akti koji se tiču suda već su izglasani, sa namerom da budu procesuirani ratni zločini koje su tokom sukoba na Kosovu počinili pripadnici OVK. Veterani traže da sud proširi svoju nadležnost i prema pripadnicima srpske vojske i policije, za koje postoji sumnja da su počinili zločine nad Albancima.

Videćemo kako će međunarodni faktor reagovati na te zahteve, jer je sud sa postojećom formom i ciljem da sudi pripadnicima bivše OVK formiran pod velikim pritiskom međunarodne zajednice, jer nema odgovora ko je naredio, organizovao ni ko je izvršio masovne likvidacije Srba tokom i posle sukoba na Kosovu, do kraja 1999. godine.

Početak rada, odnosno prve optužžnice Specijalnog suda neće proći bez reakcija ovdašnjih Albanaca, a moguće je da pre podizanja optužnica ovde budu održani i vanredni izbori. Ovog meseca Specijalni sud održaće prvu sednicu, na kojoj bi trebalo da usvoji pravilnik o radu, postupku i dokazima.