Demarkacija sa Crnom Gorom vraća nasilje na Kosovo

Opozicija je skidanje tog pitanja sa dnevnog reda skupštine nazvala svojom pobedom. Međutim, demarkacija granične linije sa Crnom Gorom ključni je uslov Evropske unije da se žiteljima Kosova omogući vizna liberalizacija za zemlje članice Unije.

Vladajuća koalicija je u nekoliko navrata pokušala da ubedi javnost da potpisanim sporazumom o demarkaciji granice sa Crnom Gorom Kosovo ne trpi nikakvu štetu, dok opozicija uporno tvrdi da setim dokumentom gubi više od 8.000 hektara teritorije. Uglavnom planina i pašnjaka.

Vlada je u poslednjem pokušaju formirala nezavisnu komisiju za merenje teritorije i namera joj je da ubedi opoziciju da u razgraničenju nema neregularnosti. Izveštaj komisije se očekuje uskoro, ali prema mišljenju analitičara, njime neće biti promenjena situacija u parlamentu.

Za ratifikaciju međunarodnih dokumenata, u šta spada i sporazum Tačija i Lukšića, potrebne su dve trećine glasova poslanika. Vladajuća većina na papiru ima taj broj od 80 poslanika. Međutim, srpski poslanici kao deo vladajuće koalicije, mesecima ne učestvuju na sednicama skupštine i vlade. Bez njih, vlada nema dve trećine poslanika.

Srpski poslanici su nezadovoljni izglasavanjem zakona o Trepči i odnosom dve vodeće albanske stranke prema rešavanju problema koji se tiču Srba na Kosovu.

Odlučili su se da zamrznu učešće u institucijama, čime blokiraju skupštinu u usvajanju bilo kog akta za čije usavajanje su potrebne dve trećine glasova.

Iz vlade nisu naveli da li imaju najavu vraćanja poslanika i ministara Srpske liste aktivnostima centralnih institucija. Iz Srpske liste stižu izjave da za sada nema vraćanja u institucije.

Šef poslaničkog kluba Srpske liste Slavko Simić taj stav je preneo i američkoj parlamentarnoj delegaciji, da Srpska lista i dalje nastavlja sa političkim protestom neučestvovanja u radu centralnih institucija, zbog zakona koji su usvojeni u skupštini, a koji imaju jednostranu pravnu osnovu iz čijih su procesa izrade i usvajanja bili isključeni srpski politički predstavnici.

To su pre svega zakoni o Trepči, verifikaciji imovine i zakon o strateškim investicijama, zakoni koji nisu zaštitili vitalne interese opština sa srpskom većinom i imovine srpske zajednice na Kosovu i Metohiji.

Zbog zamrzavanja aktivnosti, ali i privrženosti Vladi Srbije i redovnim konsultacijama sa njenim predstavnicima, albanska opizicija je u više navrata tražila od kosovske vlade i skupštine da isključi poslanike Srpske liste iz institucionalnog života u Prištini.

Najizraženije nezadovoljstvo srpskih poslanika je prema odbijanju vodećih albanskih stranaka da počnu formiranje Zajednice srpskih opština, organizacije dogovorene briselskim dogovorom Beograda i Prištine.

Zajednica kod albanske opozicije izaziva isto toliko revolta i protivljenja koliko i plan demarkacije granice sa Crnom Gorom.

Nedavno su tri vodeće ličnosti na Kosovu – Hašim Tači, Isa Mustafa i Kadri Veseli – konstatovali da ZSO treba formirati, doduše, uporedo sa transformacijom Bezbednosnih snaga Kosova u kosovsku vojsku.

Vraćanje pitanja ZSO i demarkacije na dnevni red, otvoreno vraćaju i pretnje opozicije da će aktivirati svoje već oprobane mere otpora – suzavac, nerede, nasilje i otvoreni sukob u skupštini i na ulicama Prištine.

Mišljenja analitičara na Kosovu su da ako ratifikacija sporazuma povodom granice sa Crnom Gorom ne uspe, institucijama ne preostaje drugo sem da raspišu vanredne parlamentarne izbore, istovremeno kada budu i lokalni, a redovni lokalni izbori su predviđeni u poslednjim mesecima ove godine.