Novi članovi EU – luksuzni ili "prateći" vagoni kompozicije?

U Evropi je zbog Bregzita, Trampa, unutrašnjih podela i rasta nacionalizma upaljeno crveno svetlo za uzbunu.

Zemlje osnivači očuvanje Evropske unije vide u jačem povezivanju onih članica koje će biti u lokomotivi političkog i ekonomskog napretka.

Ostale članice prisutne su u pratećim vagonima. Pitanje je koja će mesta takvog voza biti rezervisana za nove putnike sa Balkana.

Pred obeležavanje 60 godina od potpisivanja Rimskog ugovora, kojim je nastala Evropska ekonomska zajednica, a od nje i Evropska unija, lideri država osnivača EEZ (Nemačka, Francuska, Italija i zemlje Beneluksa) razmatraju kako i u kom pravcu dati jasne smernice za budućnost i povratak poverenja u krizama načetu i nejedinstvom zakočenu Uniju.

"EU nije napredovala ne samo zbog kriza, već i zbog toga što zemlje članice nisu mogle da se dogovore kako te krize rešavati. Sada je ideja da postoji grupa zemlja koja se slaže po pitanju načina za rešavanje problema, što bi dovelo do napretka. One članice koje ne žele da se pridruže tom vozu, mogu da ostanu iza i traže drugačije dogovore", kaže za Tanjug dugogodišnji ekspert za politiku EU i analitičar Nemačkog maršalovog fonda u SAD Roza Balfur.

Moguće prestrojavanje evropskog voza svakako će se odraziti na zemlje Zapadnog Balkana koje rade u cilju konačnog ukrcavanja u evropsku kompoziciju.

U političkim krugovima bliskim nekim članicama Unije pominje se i mogućnost privremenog ili probnog statusa za buduće članice.

Tim povodom u Centru za evropsku politku u Briselu za Tanjug kažu da bi svaka evropska ponuda Balkanu koja predstavlja manje od članstva samo negativno uticala na kredibilnost EU i već poljuljanu transformativnu moć koji EU ima u regionu.

Sa druge strane, u briselskom sedištu Nemačkog maršalovog fonda za SAD ocenjuju da bi funkcionalna "Evropa u više brzina" mogla da pruži i nove mogućnosti zemljama koje pretenduju na članstvo u EU.

"To može da omogući pojedinim zemljama da budu deo voza, iako to nije voz sa luksuznim, nego običnim vagonima. Dakle, mogućnost je da se te zemlje priključe širem krugu evropskih država koje dele neke politike, vrednosti i procese, ali ne sve. I to može biti lakši put za neke od zemalja koje žele članstvo. Druge zemalja Balkana opet mogu biti zabrinute zbog toga što nikada neće stići u ključnu grupu", objašanjava Roza Balfur u razgovoru za Tanjug.

"Evropa na dva koloseka" ili "Evropa u dve brzine" nije nova ideja.

U jeku krize evra i dužničke krize pojednih članica EU, nemačka kancelarka Angela Merkel je pozvala na "više Evrope", ne samo u monetarnom, već i budžetskom i političkom smislu.

Različiti nivoi integracija u Evropi već postoje u vidu Šengenskog sporazuma i Evrozone.

Novo grupisanje u odnosu na različite projekte, prema rečima Balfur, nije preterano inspirativno, ali jeste realno i kratkoročno može da predstavlja podsticaj za izlazak iz začaranog kruga problema sa kojim se EU suočava godinama unazad.

"Uticaj Bregizita i Trampa upalio je crveno upozorenje za Evropu. Više nismo ni na upozoravajućem narandžastom nivou. Važno je stvoriti sistem u kome se jedinstvo može zadržati uprkos izlasku Britanije. U suprotnom, Evropa može biti razorena spoljnim uticajima. Bitno je da se takva situacija prepozna i da se dođe do odgovarajuće političke deklaracije", ocenjuje Balfur.

I dok je za neke prestrojavanje Evrope već počelo, drugi smatraju da je u pitanju još nejasno definisana i komplikovana arhitektura za koju je potrebno vreme.

Gotovo je sigurno, međutim, da zemlje Balkana, onoga trenutka kada budu spremne za članstvo, neće ući u istu onakvu Uniju kakva je postojala na početku njihovih evrointegracija.

"Izgleda da je ovo trenutak raskršća i, ako Evropa uspe da prevaziđe trenutnu oluju i iz nje izađe cela, to više neće biti ista Evropa. Postojaće tu promene i na bolje, ali i one ne tako dobre", zaključuje Balfur u intervjuu koji je dala Tanjugu u Briselu.