Zašto se Beograd protivi prištinskom modelu formiranja ZSO

U četvrtoj godini od Briselskog sporazuma, Priština je spremna da počne realizaciju dogovorene obaveze. Iako Beograd na to čeka godinama, sada negoduje, jer je, navode, reč o jednostranom potezu.

"Upravljački tim ZSO, dakle srpski predstavnici su nadležni za formiranje Zajednice srpskih opština, albanski predstavnici mogu da formiraju albansku zajednicu srpskih opština. Vidljiva je namera Prištine da isključi srpsku stranu i Beograd", navodi Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM.

Četvoročlani upravljački tim formiran je pre nekoliko meseci, a statuta Zajednice nema. I to uglavnom zbog neslaganja oko toga kako zajednica treba da izgleda – Priština želi da bude poput nevladine organizacije, bez izvršnih ovlašćenja.

"Zato smatramo da je važno da proces počne kako je dogovoren, da implementacija ide po tempu i dinamici dogovorenoj u Briselu, bez novih samostalnih ideja, rešenja koja bi išli u pravcu smanjenja kapaciteta i nadležnosti", objašnjava Branimir Stojanović, zamenik kosovskog premijera.

Dušan Janjić, iz Foruma za etničke odnose, navodi da postoje sporovi oko nacrta teksta.

"Ima ih i neće biti jednostavno, mislim da je u ovom trenutku jako dobro da se krene u taj postupak, oni su se obavezali, tako da sad ne može da bude novih uslovljavanja", objašnjava Janjić.

Poslednji u nizu je bio zid u Kosovskoj Mitrovici, koji je, prema ranijim izjavama kosovskih zvaničnika, bio prepreka formiranju zajednice. Osim na zajednici, na trojnom sastanku u Prištini dogovoreno je i da se radi na transformaciji kosovskih bezbednosnih snaga u kosovsku vojsku.

"Kosovska vojska je realnost koja će uslediti vrlo brzo. Ono što želim jeste da uverim ljude na Kosovu da nije važna samo odluka skupštine da transformišu kosovske bezbednosne snage u kosovsku vojsku, koliko je važno da se donese odluka o investiranju u oružane snage, kako bismo imali neophodno naoružanje, a to možemo imati samo u partnerstvu sa međunarodnom zajednicom", objašnjava predsednik kosovske skupštine Kadri Veselji.

Ta odluka stiže neposredno pošto je američki državni sekretar za odbranu, govoreći o smanjenju američkih snaga na Kosovu i Metohiji, rekao da kosovske snage moraju da dobiju mandat za odbrambene zadatke.

"Po ustavu, to je jedan od zakona koji se može ticati osnovnih prava Srba. Za taj zakon treba kvalifikovana većina od dve trećine glasova, plus većina od prisutnih manjina srpske i one druge zajednice", navodi Janjić.

Zamenik kosovskog premijera Branimir Stojanović ističe da taj zakon neće dobiti podršku srpske zajednice.

"Naš stav je isti, negativan, nećemo podržati zakon, kao što nismo ni ranije", navodi zamenik kosovskog premijera.

Podrška srpskih poslanika neophodna je i kada je reč o sporazumu o demarkaciji. Kosovski zvaničnici žele i da zaključe demarkaciju sa Crnom Gorom.