EU: Ne postoji zabrinutost za Zapadni Balkan, o poglavljima sa Srbijom u martu

U Evropskoj uniji ne postoji neka posebna zabrinutost oko razvoja, niti se vidi neka pretnja sukobima na Zapadnom Balkanu i stanje se samo redovno analizira, što pokazuje i susret šefova diplomatija EU u ponedeljak na čijem dnevnom redu je kriza u Siriji i na Bliskom istoku, navode diplomate u Briselu.

Evropski zvaničnici ističu da trenutno nema priprema za otvaranje novih pregovaračkih poglavlja o članstvu Srbije u EU, iako je Hrvatska povukla sve zamerke u vezi sa poglavljem 26, čije je otvaranje bilo pripremljeno u decembru.

"Verovatno je da će to poglavlje i još neka druga moći da se se otvore početkom marta", rekli su diplomatski izvori.

Oni su objasnili da je do zapleta oko poglavlja 26 došlo i zbog toga što je šef hrvatske diplomatije uoči ministarskog zasedanja EU u decembru najpre rekao da zamerki nema, da bi onda ipak saopštio da zamerke ostaju na snazi i to zbog sugestije jedne važne vlade i visokog funkcionera EU. Ispostavilo se da za takvu tvrdnju hrvatskog ministra nije bilo osnova, ali je otvaranje poglavlja ipak odloženo.

Nezvanično se u evropskim i međunarodnim diplomatskim krugovima navodi da to sve doduše govori da stanje na Zapadnom Balkanu nije sređeno onako kako se želi, ali se navodi da jedini put, na kojem će EU insistirati, jesu evropske reforme i pomirenje kao jaka privlačna snaga za otvaranje vrata članstva u Uniji.

Zvaničnici u Briselu su agenciji Beta želeli da ukažu i na to da je američki potpredsednik Džo Bajden kosovskom predsedniku Hašimu Tačiju u četvrtak u Vašingtonu upravo stavio do znanja da "SAD podstiču vladu Kosova da nastavi da napreduje u dijalogu sa Srbijom i sprovodi reforme kako bi se zauzdala korupcija i podstakao privredni rast na Kosovu".

Bajden je u suštini ponovio ono što je u avgustu 2016. rekao i u Prištini, a to je da Kosovo ne može računati na američku podršku, niti napredak ka EU, ako ne sprovodi sporazume u dijalogu s Beogradom, posebno kad je reč o formiranju Zajednice srpskih opština.

Tači je, isto kao i hrvatska predsednica Kolinda Grabar-Kitarović, došao u Vašington da sazna kakve se promene na Balkanu mogu očekivati pošto administracija novog američkog predsednika Donalda Trampa preuzme vlast 20. januara, imajući u vidu i to da su svi Albanci dali potpunu podršku i novac za kampanju poraženom izbornom kandidatu Hilari Klinton, primetili su međunarodni diplomatski izvori u Briselu.

Tači je sad ponudio punu saradnju i Trampu, pa i dosad u Prištini smatranom "velikom neprijatelju", ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

Nedavno je političku i ekonomsku podršku u Ankari Tači zatražio i od turskog predsednika Tajipa Redžepa Erdogana, koji je zahtevao da se na Kosovu zatvore sve obrazovne ustanove s programom i novcem ključnog Erdoganovog političkog neprijatelja, turskog islamskog verskog i političkog vođe Fetulaha Gulena, koji živi u izbeglištvu u Americi.

Erdogan je ponudio da se to zameni delovanjem turske fondacije Marif, i zatvaranje Gulenovih škola zatražio takođe u Bosni i Albaniji i od vođe Bošnjaka Bakira Izetbegovića i albanskog premijera Edija Rame, što je Rama odbio.

Hrvatska presednica je u za hrvatske medije i javnost nejasnoj poluprivatnoj poseti Vašingtonu zatražila da SAD budu više prisutne na Balkanu.

A želela je da sazna neće li Trampova vlada smanjiti zanimanje i upliv na Balkanu, ako sve govori da Tramp namerava da s Rusijom sklopi globalni savez s ključnim prioritetom bitke protiv najveće svetske opasnosti, a to je Islamska država i islamski terorizam.

Na opasku Bete evropskim i međunarodnim diplomatama da je nemoguće oteti se zaključku da se i na Zapadnom Balkanu jasno vide težnje i potezi ka prestrojstvu odnosa snaga i regionalnih odnosa, imajući u vidu i pisanje "Volstrit džornala" o mogućoj "Novoj Jalti na Balkanu" i poruke bivših visokih funkcioneri CIA da treba ići i na promenu granica, odgovor je glasio da to "mogu biti samo probni baloni, baš kao što je to ocenio i srpski ministar Ivica Dačić".

Ali opšti zaključak jeste da će u odnosima velikih sila, pre svega SAD i Rusije, doći do strateških promena i dogovora, a to će uticati delom i na razvoj na Zapadnom Balkanu i trebalo bi da unese veću stabilnost i spoznaju u redovima političkih snaga da je miran razvoj jedini moguć, jer ni Amerika, ni Evropa, niti Rusija ne žele i neće dopustiti ratne sukobe u regionu.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 15. март 2025.
18° C

Коментари

Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом
Predmeti od onixa
Уникатни украси од оникса