Svilanović o izazovima Srbije, regiona i budućnost EU

U istoj ravni sa izborom predsednika Srbije na predstojećim izborima, Svilanović vidi očuvanje dobrih ekonomskih trendova i unapređenje rasta.

"Pre svega mislim na povećanje broja zaposlenih, stope rasta, bruto društveni proizvoda po stanovniku i svakako rast plata. Srbija je zabeležila zaista dobre rezultate prošle godine i biće potrebno dosta truda da izbori ne ometu previše ostvarenje ciljeva koje je vlada postavila za 2017, a koji su zaista ambiciozni, obećavajući", naveo je Svilanović u izjavi za Tanjug.

Za region će, prema njegovim rečima, od najvećeg značaja biti održanje politike proširenja kao jedne od evropskih politika koja je do sada veoma doprinosila uspešnosti ekonomskih reformi i demokratizaciji naših društava s jedne strane, kao i ugledu i uspešnosti Evropske unije, s druge strane.

"A na politiku proširenja itekako će uticati ishod izbora u nekoliko ključnih članica EU, Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji", naveo je Svilanović.

Globalno, kaže Svilanović, za Srbiju je od najvećeg značaja da li će doći do unapređenja odnosa između Ruske Federacije i EU i SAD.

"Ako svi ovi globalni akteri shvate da su izazovi koje međunaorodni terorizam postavlja pred sve nas takvi da nas sve jednako ugrožavaju i sve svrstavaju na istu stranu, onda se možemo nadati postepenom oporavku dijaloga, ukidanju sankcija i obnovni partnerstva", naveo je Svilanović.

Ako, međutim, ovo razumevanje izostane, uvrene je da će rasti pritisak i na Srbiju.

"Moje je mišljenje da Srbija treba da nastavi sa politikom otvorenog dijaloga imajući pre svega u vidu sopstvene ekonomske i političke interese i prioritete koje je postavila sebi Vlada Srbije i građani koji su je izabrali", rekao je Svilanović.

Ukazao je da nam je prethodna godina pokazala da se izborni procesi u jednoj zemlji prenose i na okruženje.

"Na jedan ili drugi način, susedi su uvučeni u domaću političku polemiku i to je dovodilo do razmene oštrih tonova između vlada u regionu, uticalo je na bilateralne odnose", rekao je.

Nažalost, konstatovao je, zaboravljamo da iza tih oštrih izjava koje su često namenjene samo trenutnoj domaćoj političkoj potrebi, ostaju tragovi nepoverenja prema susedima, pa čak i mrznje prema drugim narodima, koji će veoma dugo trajati u srcima građana, rekao je Svilanović i dodao da brine i žali zbog toga.

Upitan na koji način aktuelna situacija utiče na ekonomiju i na društvene odnose, Svilanović kaže da je postizborni period pokazao puni potencijal za unapređenje regionalne saradnje u svim oblastima.

"Dolazilo je do smirivanja tonova, do veoma prijateljske komunikacije. Mislim da Srbija, s obzirom na svoju veličinu u odnosu na susede, ima sve razloge da bude zainteresovana za uklanjanje prepreka za mobilnost radne snage, za unapređenje interoperabilnosti informacionih tehnologija koje će omogućiti nesmetan protok roba preko svih granica u okruženju, za investiciono povezivanje regiona, kako kada govorimo o zajedničkim nastupima na trećim tržištima, tako i kada govorimo o zajedničkoj promociji našeg regiona kao investicione destinacije", rekao je.

A to su, kaže, upravo oblasti u kojima će Savet za regionalnu saradnju najviše raditi u narednih nekoliko godina.

"Probaćemo da od svih zemalja u procesu pridruživanja što pre učinimo jedinstveno tržište i da izvidimo koje su mogućnosti formiranja carinske unije, na putu do punog članstva u EU", rekao je Svilanović.

Upitan šta Srbija može u ovoj godini očekivati kada je reč o procesu evropskih integracija, Svilanović se najpre nada da će u kratkom roku na početku ove godine biti otvoreno i zatim i zatvoreno poglavlje 26.

"Time bismo ispunili planove za 2016. i omogućili da se zapčne sa onim što je Srbija već pripremila za 2017. , a to je otvaranje čitavog niza poglavlja u procesu pridruživanja", naveo je Svilanović.

Govoreći o stanju u EU i o tome šta mogu očekivati Srbija i zemlje regiona, Svilanović konstatuje da se Unija nalazi pred brojnim izazovima, počev od još vidljivih tragova ekonomske krize 2008. godine, zatim Bregzita, a veliki je problem i jačanje populizma kod građana EU, neretko, kako kaže, indukovanog migracionim pritiscima i terorističkim napadima.

Sve su to veliki i ozbiljni problemi za građane i političare EU, napominje Svilanović i ističe da Srbija doprinosi koliko može kada se radi o migracionoj krizi i tu je njen doprinos veoma cenjen u EU.

"Veoma doprinosi i borbi protiv terorizma kroz svoje angažovanje u Inicijativi za borbu protiv terorizma za Zapadni Balkan, koja je deo zajedničke borbe EU protiv terorizma", istakao je.

Srbija je, ukazao je, zajedno sa svojim susedima veoma angažovana i u aktivnostima Saveta za regionalnu saradnju koje se odnose na unapređenje bezbednosti u regionu, mislim pre svega na regionalnu saradnju šefova vojnih obaveštajnih službi, nacionalnih bezbednosnih agencija, kao i u regionalnoj platformi za prevenciju terorizma, koju Savet vodi.

"Pod uticajem svih ovih problema, EU će se menjati, sve više će delovati kroz nekoliko nivoa povezanosti, od kojih jedan čini evro zona, drugi Šengenska zona, treći su svi ostali članovi EU, a četvrti nivo čine kandidati za pridruživanje, među kojima je i Srbija i njeni susedi", rekao je Svilanović.

Sa izborom nove Evropske komisije, započeće period obnove politike pridruživanja u skladu sa novim odnosima na širem evropskom prostoru.

"Za taj trenutak valja biti spreman i iskoristiti pomoć i podršku EU i naročito Evropske komisije, kako bi se dovršili pregovori što u praksi znači, kako bi se čitav dve decenije dug ciklus tranzicije i ekonomske i političke reforme srpskog društva zaokružio, završio", zaključio je Svilanović.