Omerović: Srbija je ispunila sve, osim ako traže dlaku u jajetu

"Ako hoćete stalno da tražite dlaku u jajetu, onda ćete uvek nešto i naći", primećuje Meho Omerović u razgovoru za Tanjug.

Kaže da optužbe da Srbija nije ispoštovala odredbe o udžbenicima na hrvatskom jeziku ne stoje, a optužbe da ne poštuje međudržavni sporazum, koji je postigla još državna zajednica SCG 2004. godine o političkoj zastupljenosti, naprosto nije moguće prihvatiti, jer su, kako tvrdi, "fizički neostvarive".

Omerović navodi da Srbija zaista radi sve što je u interesu njenih građana, te najavljuje izmene Zakona o pravima nacionalnih manjina krajem godine ili početkom naredne, a na osnovu kojih će manjinama biti omogućena još veća prava.

Navodi, naime, da su juče na Nacionalnom konventu razgovarali o izmenama Zakona o pravima nacionalnih manjina, te da će se te izmene naći u skupšinskoj proceduri krajem godine ili početkon naredne.

"To će dati dodatna prava predstavnicima nacionalnih manjina. To radimo zbog sebe, građana, posebno predstavnika nacionalnih manjina, ne vodeći računa da jedne tetošimo kao bolje ili više drage nacionalne manjine. Pa će u tom smislu i predstavnici hrvatske nacionalna zajednice moći da uživaju više prava kao i svi ostali i to je nešto na čemu ćemo istrajati i to je naša obaveza", poručio je Omerović.

Upitan da komentariše zahteve koji dolaze iz Hrvatske, a tiču se većeg učešća Hrvata na svim nivoima vlasti u Srbiji, odnosno zastupljenosti u svim skupštinama, Omerović kaže da se u tome mora poći od zakona koji važe u obe zemlje.

A tu, kaže, stvari stoje tako da Srbija ima svoj zakon, kao što ga ima i Hrvatska, da u Hrvatskoj zvanično živi oko 190.000 Srba, što je 4,5 odsto građana te države, dok u Srbiji živi oko 59.000 Hrvata, što čini 0,8 odsto stanovnika Srbije...

U Hrvatskoj, dodaje, Zakon o izboru zastupnika u Sabor kaže izričito u članu 16 i 17 da su u Saboru manjine zastupljene sa osam predstavnika, od kojih su tri iz srpske nacionalne zajednice, po jedan iz mađarske i italijanske, dok se ostali biraju iz drugih nacionalnih zajednica.

Taj je zakon, dakle, zaključuje Omerović, tri zastupnika dao predstavnicima srpske nacionalne manjine i oni od ustanovljavanja hrvatske države imaju uvek tri zastupnika.

O hrvatskoj nacionalnoj zajednici 

Objašnjava zatim da u Srbiji hrvatska nacionalna zajednica deluje samo preko dve političke partije, da one po našim zakonima mogu da nastupaju na izborima, a da taj zakon traži da stranke imaju cenzus od pet odsto, osim partija nacionalnih manjina.

Omerović, međutim, naglašava da hrvatska nacionalna zajednica, dakle predstavnici Hrvata u Srbiji koji su politički organizovani, nikada nisu samostalno izlazili na izbore već su uglavnom bili na listi Demokratske stranke i od nje dobijali "nekad jednog, nekad dva poslanika".

A zašto na prošlim izborima nisu imali nijednog pedstavnika je pitanje za tu zajednicu, primećuje Omerović i tvrdi da to ne može da se ispostavi kao kršenje zakona o izboru poslanika.

Kako kaže, trenutno u srpskom parlamentu od 250 poslanika ima šest Bošnjaka, po četiri Hrvata i Mađara, dva Rumuna, jedan Albanac...

"Imamo i gospodina Tomislava Žigmanova, koji je na listi DS izabran kao narodni poslanik i predstavnik Hrvatske demokratske zajednice i on je sada i predsednik Hrvatskog nacionalnog saveta. Dakle, Hrvati sada imaju jednog narodnog poslanika, a da su nastupali samostalno, kao recimo što su uradili Mađari, možda su mogli da dođu do 30 ili 40.000 glasova, pa da sami imaju, recimo, dva poslanika", navodi Omerović.

Kad je reč o ostalim nivoima vlasti, napominje da Hrvati uvek nastupaju sa DS, i obično su u parlamentu Republike imali jednog poslanika, u pokrajinskom nekoliko, a u lokalnim po desetak predstavnika, od Subotice do Sremske Mitrovice.

"To je, dakle, dogovor hrvatskih političkih stranaka, dakle legitimnih predstavnika hrvatskog naroda u Srbiji da nastupaju zajedno sa DS. Dakle, oni nisu tražili prostor i mogućnost koju imaju sve nacionalne manjine u Srbiji da nastupaju samostalno i osvoje određeni broj glasova, nego su iz razloga koji su, pretpostavljam, dugotrajna saradnja sa DS, i na poslednjim izborima se opredelili za takvu mogućnost", objašnjava Omerović.

Upitan očekuje li i dalje pritiske i po kom osnovu, Omerović kaže da pretpostavlja da će se "uvek igrati na onu kartu prava koja nacionalne majine mogu da ostvare kroz obrazovanja, jezik, kulturu i sve što jeste esencija života i postojanja jedne nacinalne zajednice u nekoj drzavi", ali, kako primećuje, tu dolazimo na praktične probleme...

"U Srbiji, Vojvodini niste imali rušenje latiničnih tabli, da ne govorim o onome što se događalo poslednjih meseci, od Vukovara do sada Jasenovca...", navodi Omerović i ukazuje na jednu veoma važnu činjenicu.
A to je da je u popisu 2011. godine od ukupnog broja Hrvata u Srbiji njih 16.700 naveo hrvatski jezik kao maternji, a to je 29 odsto Hrvata u našoj zemlji.

Upitan zato da li je u takvoj situaciji suviše zahtevan posao da se udžbenici prilagode njihovim potrebama, kaže da "to uopšte nije neki zahtevan posao".

Navodi i da se još pre susreta Grabar Kitarović - Vučić govorilo o tome i dodaje da smo mi i tada zaista ispunili sve uslove što se tiče udžbenika na hrvatskom jeziku, što, dodaje, ne može da kaže da se dogodilo s udžbenicima za učenike bošnjačke ili albanske nacinalne zajednice.

Oni, kako kaže, još imaju problema s udžbenicima na svom jeziku, za razliku od hrvatske zajednice.

"Ali ako vi hoćete stalno da tražite dlaku u jajetu, onda ćete uvek nešto i naći, ali optužbe da Srbija nije ispoštovala odredbe o udžbenicima na hrvatskm jeziku jednostavno ne stoje", izričit je Omerović.

U odnosu na zahteve o političkoj zastupljenosti, kaže da bi bilo neumesno da izađemo u susret hrvatskim zahtevima i donesemo, recimo leks specialis, po kojem bi Hrvati imali tri poslanika.

"Šta bi u tom slučaju radili Bošnjaci, Romi, Albanci, Mađari, koji imaju po četiri, pet puta više građana u Srbiji nego Hrvati", pita Omerović.

U tom smisli podseća da Srbija ima najteži put ka članstvu u EU, ne želeći, kako kaže, da podseća na brzinu kojom su primljene Bugarska i Ruminija ili ranije Slovenija, a koje, navodi, uopšte ne poznaju nacionalne manjine.

"U Sloveniji postoje dve manjine, italijanska i mađarska, a istovremeno preko 20 odsto građana te države čine Srbi, Bošnjaci i Romi, ali oni ne postoje kao nacionalne manjine. A svi su spremni da Srbiji drže lekcije o poštovanju prava nacionalnih manjina", primećuje Omerović.

Dodaje, međutim, da mi moramo uprkos tome raditi sve da oni budu ravnopravni u svakom smislu reči.

"Zahtevi su ponekad nemogući kad je u pitanju politička zastupljenost. To što traži Hrtavska značilo bi kao da oni imaju više prava nego sve druge nacionalne zajednice, a to je prosto igra brojki i nemoguća je", navodi Omerović.

Veruje pri tome da ćemo u narednom periodu "spustiti loptu".

"Verujem da će se strasti smiriti, čuli smo uostalom odgovore najodgovornijih ljudi, čuli smo šta su iz Nemacke i SAD poručili predstavnicima Hrvatske. Srbija zaista radi sve što je u interesu njenih građana, posebno predstavnika nacionalnih manjina", naveo je Omerović i najavio izmenu zakona koja će im obezbediti još veća prava.