Za glas na izborima presudan lider ili ideologija?

Šta povezuje desni centar SNS, levi SPS, ili moharhistu Vuka Draškovića i socijalistu Aleksandra Vulina? Verovanje da samo ujedinjeni mogu da sprovedu svoju politiku kao i čovek koji ih vodi. Znači li to da opozicija ima šanse na izborima samo ako odustane od insistiranja na tome da su im ideološke razlike nepremostive. Teoretski da, kažu politikolozi.

"Mi sad, kad govorimo o strankama koje dobijaju izbore, uglavnom govorimo o catch all partijama koje uspevaju da uhvate različite ideološke profile, što znači da se politička igra po drugim aršinima se vodi, pre svega po identifikaciji sa liderom, bliskost sa strankom koja nije vezana ideološki", kaže Đorđe Vuković iz CESID-a.

Takva igra u kojoj ideologija nije osnov opredeljivanja birača u Srbiji nije nova, podseća novinar Zoran Panović.

"Jednom je Zoran Đinđić rekao: kada ode Milošević, između njih – socijalista, i nas – demokrata neće biti razlike. Ta stvar je propala i ponovo smo se vratili u blato frontovskih organizacija i najširih koalicija. I onda u tom kontekstu kod naprednjaka se ponovo recidiviraju razni radikalski elementi, dok se u ovom delu opozicije javlja nostalgija za DOS-ovskim vremenima", dodaje Panović.

Ipak, ono što se razlikuje od vremena DOS-a jeste to što vlast i dobar deo opozicije imaju iste političke ideje oko najvažnijih tema: EU, Kosova ili ekonomske politike. Zato ideologija pravi još manju razliku.

"Razlike unutar opozicije su suštinski veće nego između opozicije i vlasti. Nama je pre moguće da u nekoj situaciji vidimo koaliciju između SNS-a i LDP-a, ili SNS-a i SRS-a, nego između SRS-a i LDP-a", objašnjava Vuković.

U takvoj situaciji, umesto na ideje, igra se na lidera ili nosioca liste.

"Mislim da se suština politike, bar kada je reč o opredeljivanju građana, svodi na političke i medijske kvalitete koje imaju nosioci lista. Danas su lica neka vrsta 'brand name', ili znaka raspoznavanja političkog proizvoda, poruke ili koncepcije koju zastupa jedna stranka", istakao je Vuković.

Što bi moglo da znači da će i u 2017. dalje biti važnije oko koga se okupljamo nego oko čega se okupljamo, što posebno dobija na značaju ako predsedničke budu pratili i vanredni parlamentarni izbori.