Rezolucija o ruskoj propagandi – histerija između Zapada i Moskve?

Ruski mediji – televizija Raša tudej, novinske agencije Sputnjik i Rosotrudničestvo i fond "Ruski mir" – navedeni su kao pretnje Evropskoj uniji i njenim partnerima u istočnoj Evropi. U Rezoluciji se rad ruskih medija poistovećuje sa aktivnostima terorističkih grupa, poput Islamske države.

Autorka rezolucije Ana Fotiga poručuje da je ta rezolucija bila neophodna, jer su aktivnosti Rusije usmerene na kompromitovanje ljudi i dezinformacije.

"Propagandna politika Rusije donosi pretnje za naš region. Iz Rusije neprestano stiže poruka da su srednja i istočna Evropa prirodna sfera uticaja Rusije. To podriva suverenitet tih država. Rusija poručuje da su to propale države", navodi evroposlanica vladajućih poljskih konzervativaca Ana Fotiga.

U rezoluciji se navodi da je propaganda Rusije i islamističkih terorističkih grupa protiv EU sve jača i da koristi bilateralne odnose kako bi unosila razdor unutar evropskog društva.

"To je jedno izražavanje političke volje, ja bih rekla da je to znak hladnoratovske histerije koja vlada između Zapada i Moskve, i da smo sada registrovali visok decibel u toj histeriji, ali ništa drugo", smatra Ljiljana Smajlović.

Iako rezolucija ima savetodavni karakter, ona ima snagu, ocenjuju u redakciji Sputnjika u Srbiji, navodeći da je građanima zemalja koji uvažavaju Evropski parlament rečeno da je Rusija neprijatelj isto kao i Islamska država.

"Recimo, vi ste novinar, ja sam novinar Sputnjika, pa sad krenemo u inostranstvo, mnoge zemlje imaju pravo da procene, ali ne mogu da objasne zašto ne mogu da vas puste u zemlju. Mene mogu da ne puste: ja sam jednako opasna kao i borci Islamske države", kaže glavna urednica redakcije Sputnjik u Srbiji Ljubinka Milinčić.

U Sputnjiku rezoluciju ocenjuju licemernom i kažu da neće imati uticaja na izveštavanje.

"Zamislite one zemlje koje imaju i Glas Amerike i Slobodnu Evropu i Dojče vele, da ne nabrajam čitav niz medija koji rade po svetu uključujući i Rusiju, odjednom zabranjuju jednom mediju da ima svoj stav", ističe Milinčićeva.

Ljiljana Smajlović smatra da je to politički potez.

"Ne bih to uzela kao relevantnu analizu medija", kaže Smajlovićeva.

Redakcija Sputnjika, koja u Srbiji postoji više od godinu i po, na svom sajtu beleži reakcije podrške javnih ličnosti i kolega novinara u Srbiji i regionu.

Podrška stiže i od Međunarodne i Evropske federacije novinara. Osuđuju rezoluciju kao korak demonizacije i cenzure i traže podršku međunarodnih organizacija: Ujedinjenih nacija, Uneska, OEBS-a i "Reportera bez granica".