Brnabić: Potrebna veća međuopštinska saradnja

Najveći godišnji skup lokalnih samouprava, Skupština Stalne konferencije gradova i opština u znaku najvećih dilema pred kraj godine - kako skockati lokalnu kasu sa povećanjem plata i neizvesnim prihodima? Smernice sa republičkog nivoa su jasne.

Brnabićeva je ukazala da je u Srbiji velika razlika između lokalnih samouprava, jer ima onih koje su jako velike, dok su druge male, ali sve treba da pružaju isti nivo usluga.

"Zato je važna veća međuopštinska saradnja kako bi se manji oslanjali na veće i sa manje resursa mogli da urade više stvari", naglasila je Brnabićeva.

Dodala je da je to pitanje pokrenuto izmenama i dopunama Zakona o lokalnim samoupravama, ali da je važno doneti i strategiju decentralizacije jer će ona omogućiti da se svedu računi kuda i kako da se posle dve ili tri decenije ide dalje.

Prema njenim rečima, lokalna samouprava je ta koja je najbliža građanima i ako ona nije uspešna, bez obzira šta sve Vlada preduzima, ni država neće biti uspešna.

Brnabićeva je predložila da se u narednih nekoliko nedelja pre nacrta, prvo napravi koncept strategije decentralizacije i da se o njemu javno raspravlja, kako bi bio postignut konsenzus oko nacrta i on bio kompletan.

Navela je da će u narednom periodu zajedno sa SKGO raditi na završetku reformi sistema finansiranja lokalnih samouprava, potsetivši da je usvajanje Zakona o finasiranju lokalnih samouprava bio prvi korak ka toj reformi.

Prema njenim rečima, sada se radi na donošenju zakona o taksama i naknadama koji će uticati na sopstvene prihode lokalnih samouprava.

Videće se kako će ti zakoni uticati na budžete lokalnih samouprava, ali će se tražiti načini kako da se ne ugrozi njihovo održivo finansiranje, kao i nivo usluga koje one pružaju.

"Podrška EU" 

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali rekao je da lokalne samouprave moraju više međusobno da sarađuju, ali i da budu servis građana i da se bore za nova radna mesta i investicije.

Naglasio je posebno značaj i ulogu u tome Beograda, jer srpska prestonica predstavlja 40 odsto BDP-a Srbije.

Prema njegovim rečima, u Beogradu trenutno ima 500 aktivnih gradilišta koja zapošljavaju domaću radnu snagu.

"Zato su saradnja i komunikacija veoma važne i grad Beograd će uvek podržati rad SKGO", tvrdi Mali.

Zamenik šefa delegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt napomenuo je da će EU nastaviti da pruža i finansijsku i političku podršku Srbiji na njenom putu ka EU.

Naveo je da je do sada Srbija ostvarila značajne rezultate, kada je reč o postignutim reformama i privlačenju investicija.

Podsetio je da su otvorena četiri pregovaračka poglavlja i da se u narednim nedeljama očekuje otvaranje još nekoliko i da će građani imati koristi od toga.

Bendikt smatra da je EU ključni partner Srbije i da je 73 odsto investitora u Srbiji iz te zajednice.

Podsetio je da je u proteklih 15 godina EU u Srbiju investirala oko tri milijarde evra bespovratne pomoći kroz mnoge projekte, od kojih je oko 300 miliona evra bilo namenjeno lokalu.

Prema negovim rečima, opredeljeno je i oko 30 miliona evra koji će u narednom periodu biti podrška malim preduzećima za jačanje konkurentnosti, kao i 2,5 miliona evra za pitanja kako privući više investitora.

Tvrdi i da Srbija treba da nastavi sa fiskalnom konsolidacijom, kao i da je potrebna veća pravna predvidivost i brži rad sudova jer je to važno investitorima, ali i da smanji brojna parafiskalne namete kojih je trenutno više od 400.

Problem je, kažu opštinari, što i kada znaju šta su prioriteti nisu sigurni sa koliko prihoda mogu da računaju, jer se uskoro donose dva zakona - o taksama i naknadama, od kojih umnogome zavisi punjenje lokalnih budžeta.

"Nadam se da više neće biti smanjenja, jer ne vidim šta bi moglo više da se smanjuje, naravno uvek postoji prostor da se još nešto ukine za lokalnu samoupravu, ali ako bi do toga došlo to bi dovelo u problem sve postojeće funkcije opština i gradova", ističe predsednik opštine Praćin Saša Paunović.

Vladan Vasić, gradonačelnik Pirota, smatra da lokalne samouprave ne treba da se plaše s obzirom na to da je do sada u lokalnim samoupravam važilo da su one same određivale razne vrste naknada .

"To je predstavljalo problem za investitore. Biće problem ako tačno numerišu naknade, a ne da stave neki okvir kojim bi mogli da se krećemo", ističe Vasić. 

Predsednika opštine Bogatić Nenada Beserovac najviše brine masa zarada koja se ograničava na prethodnu godinu.

"Uz instrukciju da mi mora da planiramo povećanje procenta kod zaposlenih u kulturnim ustanovama, kod predškolskih ustanova i socijalnih ustanova", dodaje Beserovac. 

Na današnjoj konferenciji učestvovali su predstavnici vladinih i nevladinih organizacija i institucija, međunarodnih organizacija, diplomatskog kora, kao i donatorskih institucija.

Održavanje ovogodišnje skupštine je finansijski podržano iz sredstava projekata "Institucionalna podrška SCGO-druga faza" koju finansira Švajcarska agencija za razvoj i saradnju i sredstvima programa "Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji na putu ka EU-druga faza", koju finansira Vlada Švedske.