Miščević: Kratkoročni cilj otvaranje još tri poglavlja

Na otvaranju konferencije "(Re)balkanizacija Zapadnog Balkana", Miščević je rekla da je Evropska komisija kroz godišnji izveštaj dala "jednu sivu sliku regiona" pružajući argumente onima koji bi da politiku proširenja ostave za neka druga vremena zbog bavljenja prvo "problemima u porodici".

"To je pogrešan pristup", rekla je Miščević i navela da iza te sive slike u izveštaju EK uvek ide konstatovanje napretka, te da je to polazna osnova za ekonomsku saradnju u regionu i poziv na rešavanje bilateralnih sporova i iznalaženje mehanizama za rešavanje političkih pitanja, poput poglavlja 35 koje se odnosi na Kosovo.

Ocenila je da je tema kako zadržati pažnju EU na svim problemima i pitanjima Zapadnog Balkana, ali i na njegovim potencijalima, kao jedinog preostalog neupitnog regiona Evrope koji još nije deo EU, a koji se po prvi put u svojoj istoriji sastoji od država koje imaju isti cilj - prihvatanje evropskih vrednosti.

Prema njenim rečima, u uslovima kada EU ima "puno znakova pitanja" koji se odnose na njen položaj i odnose sa državama članicama, Unija mora da razmišlja o kratkoročnoj startegiji i za vreme posle 2020. godine.

"Tu dolazi region Zapadnog Balkana kao podsticaj da se odgovori vrate u pravcu koji su imali na početku evropskih integracija pre 60 godina", kaže Miščević.

Izrazila je uverenje da region Zapadnog Balkana može da pomogne EU da razume zašto je Unija kao ideja i koncept nastala, ističući da EU odgovora potrebama i interesima svih država Zapadnog Balkana.

Šefica pregovaračkog tima navela je da je rebalkanizacija Balkana naš izgovor za manju proaktivnost, a da bi voleli da to bude naš argument za zagovaranje naših inreresa u pogledu svih pitanja sa kojima se suočava EU danas.

Istakla je da je EU instrument procesa reformi društava i država Zapadnog Balkana.