Dačić: Kosmet će postati "crna rupa" ako SB ne spreči zakon o "Trepči"

Ivica Dačić je u svom obraćanju izneo ocenu Srbije o aktuelnoj situaciji i problemima sa kojima se susreću Srbi na Kosovu i Metohiji, o dijalogu Beograda i Prištine u Briselu, kao i o problemu koji je nastao zbog kosovskog zakona o "Trepči". 

"Očekujemo da države članice Saveta bezbednosti iskoriste snagu svog autoriteta kako bi uticale da se ovaj zakon stavi van snage, radi sprečavanja negativnih pravnih i bezbednosnih posledica koje prete da ugroze stabilnost na Kosovu i Metohiji i u regionu i proces dijaloga i normalizacije odnosa", rekao je Dačić u sedištu UN.

Dodao je da će, u protivnom, Kosovo i Metohija postati "crna rupa" Evrope, gde je privatna svojina apsolutno nezaštićena.

Prema njegovim rečima, udar na "Trepču" nije samo udar na jedno preduzeće već i udar na pravo jednog naroda da postoji na jednom prostoru i udar na same temelje Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244, na kojoj počivaju mir i stabilnost u Pokrajini.

Podsetio je da je "Trepča" žila kucavica i osnov postojanja Srba na severu Kosova i Metohije, da su na Trepčinoj zemlji izgrađena srpska naselja, da u njenim rudnicima rade hiljade ljudi i od toga izdržavaju svoje familije.

"Za njih je odbrana 'Trepče' odbrana prava da postoje", dodao je Dačić na sednici SB posvećenoj Kosovu.

U tom smislu je pokušaj da se "Trepča" otme svojim zakonitim vlasnicima ujedno i pokušaj da se dovrši etničko čišćenje nad Srbima i da se trajno dovede u pitanje etnička struktura u srpskim sredinama, što je neprihvatljivo, istakao je Dačić.

"Atmosfera jednostranog nametanja" 

Podsetio je da je Srbija od otpočinjanja dijaloga upravo insistirala da se pitanje imovine stavi na dnevni red i na tome godinama insistirala u gotovo svakoj rundi dijaloga, i to na svim nivoima razgovora, ali da Priština odbija da se o tome razgovara.

"Ovakvi akti Prištine kojima se promoviše atmosfera jednostranog nametanja, svršenog čina i ultimatuma umesto rešavanja otvorenih pitanja kroz dijalog, sa ciljem iznalaženja za sve involvirane strane prihvatljivih rešenja, kakvih je bilo i ranije, ni u kom slučaju nisu u interesu mira i stabilnosti u regionu", ocenio je Dačić.

Ukazao je na to da je Priština do sada jednostrano privatizovala oko 70 odsto društvene i državne imovine na Kosovu i Metohiji.

"Paralelno sa ovom protivzakonitom privatizacijom društvene i državne imovine, Priština je nastavila sa pljačkom privatne imovine Srba i Srpske pravoslavne crkve. Ova široko rasprostranjena praksa sprovođena je u velikoj meri pomoću lažne dokumentacije koju su kosovske institucije izdavale lokalnim Albancima", rekao je Dačić.

Prema njegovim rečima, ovakvim jednostranim delovanjem privremenih institucija samouprave unosi se pravna nesigurnost koja može ozbiljno da ugrozi krhku bezbednosnu situaciju na Kosovu i Metohiji.

"Posebno je uznemirujuće što ovaj zakon trajno narušava održivi ekonomski razvoj, bez kojeg je etnička struktura u srpskim sredinama na severu Pokrajine direktno ugrožena", naglasio je Dačić.

Ovakvim delovanjem privremene institucije samouprave na Kosovu i Metohiji otvoreno su prekoračile okvire svog mandata, konfiskujući privatnu imovinu "Trepče", čime su direktno pogođeni vlasnici/akcionari, poverioci i zaposleni, suprotno principima međunarodnog prava koje zabranjuje ovakav vid konfiskacije, rekao je Dačić.

Dodao je da je reč i o ozbiljnom napadu na interese Srba, uključujući 3.000 njih koji u "Trepči" rade, pošto se procenjuje da oko 38 odsto srpskih porodica direktno ili indirektno zavisi od "Trepče".

"Svojina i pravo vlasništva su svuda, a posebno u demokratskom svetu, svetinja, a to čije je vlasništvo 'Trepča' je više nego evidentno. 'Trepča' je vlasništvo firmi iz Srbije, Republike Srbije i njenih građana koji su je gradili i nikakva protivpravna odluka kosovskih vlasti to ne može promeniti", rekao je Dačić.

Sednici je prisustvovala i kosovska ambasadorka Vljora Čitaku, koja je rekla da Beograd nema nikakva prava na vlasništvo nad kompleksom "Trepča", već da su "vlasnici tog kompleksa građani i vlasti Kosova". Tvrdi da Beograd instrumentalizuje srpsku zajednicu na Kosovu za svoje interese i da su "prošla vremena kad su se odluke o 'Trepči' i drugim kosovskim resursima donosile u Beogradu", te da će se Priština usprotiviti tendencijama Beograda. 

"Nastavljamo dijalog, ali ne njegovu zloupotrebu"

U nastavku obraćanja, šef srpske diplomatije je poručio da će Beograd, u interesu regionalne stabilnosti, sa Prištinom nastaviti dijalog čiji su primarni ciljevi rešavanje životnih problema ljudi koji žive na Kosovu i Metohiji i normalizacija odnosa, a ne dijalog koji se zloupotrebljava kao platforma za nametanje nezavisnosti Kosova.

"Podsećam da je suština svakog dijaloga, pa i ovog u Briselu, da se postigne zajednički dogovor, a ne da se rešenja nameću. Uloga međunarodne zajednice je da pomogne u postizanju kompromisa, a ne da pomaže jednoj strani da nametne svoje interese", rekao je Dačić na sednici Saveta bezbednosti UN.

To se pre svega odnosi na Zajednicu srpskih opština, kao presudno pitanje za srpsku zajednicu na Kosovu i Metohiji, dodao je i istakao da Srbija neće nikada priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, ali će nastaviti politiku mirnog rešavanja ovog pitanja, na bazi odgovornog pristupa i uz puno sprovođenje postignutih dogovora u okviru Briselskog dijaloga.

Dačić je rekao da će Srbija, bez obzira na brojne izazove i učestale demonstracije odsustva konstruktivnosti i izražene sklonosti ka štetnim unilateralnim potezima druge strane, i dalje posvećeno raditi na normalizaciji odnosa.

"Ne želimo da situacija na Kosovu i Metohiji bude latentna pretnja stabilnosti i napretku Srbije i regiona, i zato ćemo se i dalje predano angažovati na mirnom rešavanju nesuglasica, svesni da je pred nama dugotrajan proces, u kojem, da stvar bude teža, često nemamo odgovarajućeg sagovornika koji sa nama deli viziju drugačijeg, pomirenju, vladavini prava i demokratskim vrednostima istinski posvećenog regiona", naglasio je šef srpske diplomatije.

Takođe je pozvao države koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova da, uprkos pritiscima koje mnoge od njih trpe, ostanu dosledne u svom principijelnom poštovanju međunarodnog prava, Povelje UN i vrhovnog autoriteta SB UN na planu očuvanja međunarodnog mira i bezbednosti, čija Rezolucija 1244 potvrđuje suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije.

"Imajte na umu da je podrška međunarodne zajednice ključ uspeha dijaloga Beograda i Prištine. Svaka promena stava država koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova bi negativno uticala na dalji konstruktivan pristup strana u dijalogu i na implementaciju postignutih dogovora. Istovremeno pozivam i one države koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova da ovu svoju odluku ozbiljno preispitaju i na taj način daju doprinos nastojanjima da se za pitanje Kosova i Metohije iznađe obostrano prihvatljivo rešenje", rekao je Dačić.

Istakao je da je to ono što Srbija traži – prilika za dijalog i dogovor umesto unilateralizma.

"A od vas, cenjenih članica Saveta bezbednosti, očekujemo da podržite ovakva nastojanja u duhu vrednosti koje oličavaju Ujedinjene nacije, i da ne dozvolite da budete zavarani propagandnim manipulacijama i lažima koje iznova slušamo od predstavnika privremenih institucija samouprave na Kosovu na sednicama Saveta bezbednosti", rekao je Dačić.

Ponovo je istakao da je Srbija iskreno opredeljena za mir, dijalog, pomirenje i regionalnu stabilnost – jednom rečju, za trajna rešenja koja će voditi u budućnost, umesto sukoba iz prošlosti.

"Raseljeni ne smeju da se zaborave"

Dačić je izjavio i da je važno da međunarodna zajednica iz svog fokusa ne izgubi interno raseljena lica sa Kosova i Metohije, i pored brojnih problema sa kojima se svet suočava, uključujući i aktuelnu izbegličko-migrantsku krizu.

"Međunarodna zajednica ne sme dozvoliti da ovi ljudi budu zaboravljeni. Nije dovoljno samo konstatovati neprihvatljivo nizak stepen povratka, već analizirati razloge neuspeha, u kojima presudnu ulogu ima čvrst stav većinske zajednice ali i njihovih političara o neprihvatanju povratka interno raseljenih Srba", rekao je Dačić na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, posvećnoj Kosovu.

Podsetio je da je stvarni održivi povratak ostvarilo tek nekih 4.000 raseljenih Srba (1,9 odsto).

Prema njegovim rečima, ne mogu se razumeti razlozi iz kojih se u izveštaju generalnog sekretara UN smanjuje prostor i fokus posvećen zapažanjima u pogledu bezbednosti sredina gde su povratnici.

Dačić je zato predložio da se u kvartalne izveštaje generalnog sekretara UN unesu nova poglavlja posvećena položaju zajednica južno od Ibra, utvrđivanju prepreka koje otežavaju ili onemogućavaju povratak interno raseljenih, imovinskim pravima i borbi protiv nekažnjivosti etnički motivisanih zločina.

Pored statistike, dodao je, bilo bi korisno da u izveštaju bude dat i prikaz institucionalnog reagovanja nadležnih policijskih, tužilačkih i pravosudnih organa u smislu istrage, otkrivanja izvršioca, podizanja optužnica, krivičnog ili prekršajnog procesuiranja, vrste izrečene kazne zajedno sa pravosnažnošću i izvršenjem, kod krivičnih dela motivisanih etničkim elementom.

"Usled nepostojanja elementarnih uslova za održivi povratak, broj povratnika u Pokrajinu i dalje je poražavajuće mali. Može se slobodno reći da je ovo zajednički neuspeh svih aktera involviranih u proces povratka. Svi snosimo odgovornost da to promenimo i stvorimo uslove u kojima će raseljenima ne samo deklarativno, već istinski biti ostavljen izbor između povratka i lokalne integracije", naglasio je Dačić.

Ponovio je da je od presudnog značaja za održivi opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji da se u najkraćem roku formira Zajednica srpskih opština kao mehanizam koji treba da omogući sistematsku, institucionalnu zaštitu srpske zajednice.

"Nažalost, umesto da njeno uspostavljanje bude centralno pitanje koje je moralo biti sprovedeno kao prioritetno, ona je postala predmet političkih ucena. Naša strana je u prethodnom periodu dosledno insistirala na tome da se definiše dinamika uspostavljanja Zajednice i da se odredi datum početka rada Upravljačkog tima", rekao je Dačić.

Zajednica srpskih opština može da bude zasnovana jedino na onome što je dogovoreno u dijalogu, a nikako na nečijim naknadnim pokušajima da unilateralno menja ono o čemu je, uz posredovanje EU, već postignut dogovor, napomenuo je Dačić.

Tanin o preprekama u dijalogu Beograda i Prištine

Usvajanje zakona o "Trepči" predstavlja prepreku u dijalogu između Beograda i Prištine, a negativne reakcije je naročito izazvao način na koji je taj zakon usvojen, rekao je u Savetu bezbednosti UN šef Unmika Zahir Tanin.

Tanin je, otvarajući putem video-linka sednicu SB UN u Njujorku na kojoj se razmatra Izveštaj generalnog sekretara UN o radu Unmika, napomenuo da je to poslednji izveštaj Ban Kimuna na toj funkciji.

Govoreći o zakonu o "Trepči", Tanin je naveo da su članovi parlamenta imali manje od 48 sati da pročitaju nacrt zakona, a da prostora za analizu teksta nije ni bilo, što je izazvalo snažan protest srpske zajednice i zvaničnog Beograda tako da su predstavnici kosovskih Srba obustavili učešće u kosovskim institucijama vlasti.

Šef Unmika je konstatovao da na Kosovu postoje poteškoće u postizanju političkog konsenzusa, pri čemu sporazum o demarkaciji sa Crnom Gorom ostaje neratifikovan, "sa posledicama po liberalizaciju viznog režima za Kosovo".

"To bi moglo imati posledice i po normalizaciju odnosa sa Beogradom", upozorio je šef Unmika, istakavši da se normalizacija odnosa Beograda i Prištine smatra važnim prioritetom.

Prema njegovim rečima, u procesu dijaloga se ostvaruje napredak, uključujući pitanje slobode kretanja, a podsetio je i da je nedavno uspešno postignut sporazum o telekomunikacijama.

"Za razliku od toga, manje je vidljiv napredak o primeni dogovora o uspostavljanju Zajednice srpskih opština (ZSO)", konstatovao je Tanin.

Takođe je rekao da otprilike isti broj kosovskih Albanaca i kosovskih Srba – više od 50 odsto njih sa obe strane – smatra da ZSO treba da poboljša bezbednost kosovskih Srba.

Ocenivši da proces političkog i društvenog pomirenja moraju da se dopunjuju međusobno, naglasio je da je politički dijalog praćen nephodnim napretkom na nivou zajednica i pohvalio napore u pravcu pomirenja na opštinskom nivou sa čim se, kaže, slažu i UN i EU.

Tanin navodi i da je političko nasilje na Kosovu prethodnih meseci nešto utihnulo, ali da ostaju različiti stavovi opozicije i vladajuće stranke, te da ostaje duboko polarizovana politička atmosfera – što, upozorava, nije dobro za Kosovo.

Ističe i da je i dalje veliki broj nerešenih slučajeva nestalih lica i naglašava da pravo na bezbedan povratak raseljenih lica ostaje suštinsko.

Pohvalio je odlučnost u procesuiranju slučajeva korupcije na visokim nivou i konstatovao napredak u naporima da se uspostavi pravna država što, istakao je, treba podržati.

S druge strane, Tanin ističe da je na Kosovu nezaposlenost i dalje visoka, pri čemu mlade često privlače "alternativne priče", a takođe ukazuje na i dalje postojeću pretnju od ekstremizma i terorizma pri čemu je, prema njegovom mišljenju, potrebno sprovođenje zakona.

"Unmik se trudi da efikasnije odgovori na svakodnevne izazove na Kosovu. Od ključne važnosti je komunikacija sa kosovskim institucijama i tu ima poboljšanja, što je od koristi za sve strane", zaključio je Tanin.