"Srbija spremna da otvori još tri poglavlja"

Na 56. plenarnom sastanku KOSAK, održanom od 13. do 15. novembra u Bratislavi, slovački premijer Robert Fico naglasio je da je tokom slovačkog predsedavanja EU ostvaren napredak u politici priširenja, otvaranjem dva poglavlja u pregovorima sa Srbijom.

Državni sekretar u Ministarstvu spoljnih i evropskih poslova Slovačke Ivan Korčok rekao je Srbija u poslednjih nekoliko dana ostvarila napredak u pregovorima sa Prištinom, tako da ima razloga da očekuje da kao rezultat toga budu otvorena naredna poglavlja, navedeno je u saopštenju Skupštine Srbije.

Korčok je istakao da je politika proširenja jedna od najuspešnijih politika EU i naveo da treba obezbediti uslove da zemlje kandidati kada postignu određen napredak, što uglavnom nije jednostavan proces, treba da osete rezultate tog napretka.

U delegaciji Odbora za evropske integracije na sastanku u Bratislavi koji je održan u okviru parlamentarne dimenzije slovačkog predsedavanja EU, bili su zamenik predsednika Odbora za evropske integracije Elvira Kovač i članovi odbora Dušica Stojković i Aleksandar Stevanović.

Izrazivši zadovoljstvo što su na samom početku slovačkog predsedavanja u julu ove godine otvorena dva važna poglavlja u pregovorima Srbije sa EU, poglavlja 23 i 24, Elvira Kovač je navela da je Srbija spremna da se otvore pregovori u poglavljima 5, 25 i 26 i izrazila nadu da će ona biti otvorena do kraja slovačkog predsedavanja, odnosno do kraja godine.

Kovačeva je navela da smo svesni da uspešan završetak procesa pregovaranja zavisi od više činilaca, te da se u proteklom periodu radilo na jačanju kapaciteta Srbije i na uključivanju većeg broja društvenih činilaca u proces pregovora.

Istakla je da nema sumnje da se proces integracije balkanskih država suočava sa teškim izazovima, kao što su događaji povezani sa konfliktom u Ukrajini i na Bliskom Istoku, sa porastom broja izbeglica koji dolaze u Evropu, koji odvraćaju pažnju od integracije država Zapadnog Balkana u EU, ali da uprkos tome smatra da je podrška reformama u zemljama Zapadnog Balkana od izuzetne važnosti, a jasna perspektiva članstva u EU ključni faktor stabilnosti u regionu.

Zahvalila je zvaničnicima koji podstiču zemlje kandidate da ispunjavaju kriterijume za članstvo, ističući da će to biti osnovno merilo u odnosima sa zemljama Zapadnog Balkana na putu pristupanja EU.

Kovačeva je izrazila uverenje da integracija ovog dela Evrope doprinosi miru i bezbednosti ali i prosperitetu, a da je princip solidarnosti ključan u razvoju politike proširenja, uz posvećenost država kandidata reformama u svim oblastima.

Na sastanku u Bratislavi, bilo je reči o slovačkom predsedavanju EU, jačanju uloge nacionalnih parlamenata u EU, migracijama i Energetskoj uniji.

Učestvovali su predstavnici 28 država članica EU, Evropskog parlamenta, Evropske komisije, Evropskog saveta, Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, zemalja kandidata za članstvo u EU - Srbije i Turske, kao i gosti iz Norveške, Gruzije, Švajcarske, Monaka i Andore.

Prvog dana raspravljalo se o trenutnoj situaciji u slovačkom predsedavanju Savetom EU, jačanju uloge nacionalnih parlamenata u EU, kao i o Transatlanskom sporazumu o trgovini i investicijama između EU i SAD, a drugog o Energetskoj uniji i obezbeđivanju spoljnih granica Evropske unije u kontekstu neregularnih migracija, saopštila je Skupština Srbije.

Govreći i migracijama, Dušica Stojković je navela da se Srbija nalazi na glavnoj zapadnobalkanskoj ruti između država članica EU iz kojih izbeglice i migranti ulaze na našu teritoriju.

"Izazovi sa kojima se suočavamo su preveliki za naše kapacitete, ali smo uprkos tome prema izbeglicama i migrantima postupali na human i dostojanstven način, koji je u potpunosti u skladu sa međunarondnim i evropskim standardima", rekla je Stojkovićeva.

Istakla je da je zatvaranje balkanske rute uticalo na smanjenje priliva migranata koji prelaze preko teritorije Srbije, ali da je u poslednje vreme uočeno da se naleti migranata opet povećavaju iz meseca u mesec.

Navodeći da iako je masovni priliv migranata zapadnobalkanskom rutom smanjen, on i dalje postoji, Stojković je rekla da su kapaciteti u Srbiji uglavnom maksimalno popunjeni, te da je priliv migranata ogroman izazov i teret za Srbiju, koja je spremna da učestvuje i u sistemu kvota, u skladu sa raspoloživim kapacitetima i u meri u kojoj to bude dogovoreno sa EU, ukoliko se migranti opredele da trajno ostanu u Srbiji.

Međutim, istakla je da Srbija nije u mogućnosti da primi veliki broj migranata, uključujući tu i migrante kojima bude odbijen zahtev za azil u EU.

Stojkovićeva je zaključila da je neophodna koordinacija aktivnosti i pravovremena razmena informacija svih zemalja na ruti o svim merama i aktivnostima koje se sprovode po pitanju kontrole granica.