Šta Berlin očekuje od Beograda?

Tišina nakon diplomatske bure. Rot i Vučić o evrointegracijama, ne i sankcijama Rusiji. U saopštenju premijer Srbije zahvaljuje državi čiju podršku najčešće ističe a Nemačka hvali posvećenost Srbije regionalnoj stabilnosti. No, sinoćnu izjavu Rota na FPN-u ministri komentarišu i danas.

"Srbija je iskazala jasnu nameruda se priključi Evropskoj uniji, a ne Rusiji, mi podržavamo Srbiju na tom putu. Unija ima jedinstvenu spoljnu politiku, i očekujemo da se Srbija, korak po korak, tome prilagođava. I da budem jasan: to ne znači da prekinete sve veze sa Rusijom", rekao je Rot.

Na prvobitni, agencijski prevod Rotove izjave da će Nemačka podržati Srbiju ako je odlučna da bude deo Unije, a ne Rusije - reagovao je Ivica Dačić ocenom da je izjava neumesna i uvredljiva. Kao neopreznu, tumači je ministar Vulin.  

"Ne pokušavamo da budemo deo Ruske federacije, niti je to ikad iko rekao ili želeo, ali isto tako ne želimo za bilo koji korak da umanjimo naše izuzetno dobre odnose sa Rusijom. A pre nego što se od nas zatraži da poštujemo jedinstvenu politiku, ne bi bilo loše da se jedinstvena politika zaista uspostavi", rekao je ministar Aleksandar Vulin.

Rot je bez uvijanja rekao neke stvari, ali ništa što je uvredljivo niti suprotno aktuelnoj spoljnoj politici Srbije, za Sputnjik ocenjuje bivši ambasador u Nemačkoj, koji je sinoć prisustvovao predavanju.

"Tokom izlaganja u nekoliko navrata izrazio je razumenvanje za našu poziciju, ali je naglasio da tokom procesa pristupanja EU, do prijema, moramo usaglasiti stavove sa zajedničkom spoljnom politikom Unije kao i da ubuduće svi moraju ispuniti sve uslove da bi bili primljeni", kaže profesor FPN-a Ivo Visković.

Usklađivanje spoljne politike za Nemačku još nije tema jer i sama nije jedinsvena o tom pitanju. Nisu saglasni ni Rot i njegov šef, nemački ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer, koji je za ublažavanje sankcija Rusiji. Za Berlin je prioriet drugi: napredak u dijalogu Beograda i Prištine. U intervjuu Blicu Mihael Rot ponovio je stav da odnosi Srbije sa Kosovom, pre ulaska u Uniju, moraju biti pravno obavezujuće normalizovani.

"To je jasno definisan nemački stav još od čuvene rezolucije Budnestaga pre nekoliko godina, u kojoj je navedeno kao jedan od uslova, koji je čak ušao i u pregovarački okvir EU. Da li će to biti međudržavni sporazum, da li će to biti sporazum u kojem su dve strane privatna lica - premijeri potpisati, a države ispunjavati, to se za sada ne zna, to čak ni Nemci neće da kažu. Verovatno oni očekuju da to bude jedna vrsta međudržavnog sporazuma, ali to sada neće reći", kaže dopisnik Politike iz Berlina i saradnik RTS-a Nenad Radičević.

Ono što je Mihael Rot jasno rekao srpskim poslanicima na sednici Odbora za evrointegracije bilo je da pokažu hrabrost za pomirenje sa susedima i da takve signale ne šalju samo domaćoj, već i javnosti u regionu.