Juratović: Graditi odnose po ugledu na Francusku i Nemačku

Josip Juratović je u intervjuu Tanjugu rekao da je već svima poznato da je na Zapadnom Balkanu lakše naći sagovornike na temu podela, nego za rešavanje problema.

Komentarišući izjavu Maje Kocijančič o tome da je pristupanje EU bazirano na pomirenju, dobrosusedskim odnosima i regionalnoj saradnji, a što važi i za kandidate i za zemlje članice, Juratović podseća da političari u regionu to često zanemaruju, ne mareći za budućnost svojih građana.

Kaže da se potpuno slaže s Kocijančič da bi trebalo graditi susedske odnose po ugledu, ističe, na Francusku i Nemačku, čiji su odnosi garant mira i prosperiteta u Evropi u poslednjih sedamdeset godina.

U tom smilu komentariše da će u regionu biti bolje "kada ljubav nadjača mržnju", odnosno kada ljudi budu shvatili da je zajednička budućnost moguća samo ako traže prijatelje, a ne neprijatelje.

Juratović dodaje da su nacionalisti u regionu jako složni i već decenijama idu jedan drugome na ruku, pogotovo u izbornim kampanjama.

"Nadam se da će konačno većina ljudi u regionu shvatiti da je ta vrsta politikanstva izraz nesposobnosti tih jeftinih političara, koji nemaju šta da ponude za budućnost svojih naroda, koja je samo moguća na bazi međusobnog poverenja i pomirenja, odnosno dobrosusedskih odnosa", napominje poslanik nemačkog SDP-a.

Kaže da mu nije poznato da su pojedine njegove kolege izjavljivale da Srbija neće moći da postane država članica EU dok se ne rasvetli slučaj paljenja nemačke ambasade u Beogradu 2008. godine, te da, ako i postoje, on sebe ne ubraja među one koji na takav način polemišu, niti postavljaju uslove pre nego što je proces uopšte i započet.

"To je, prema mom mišljenju, takođe jeftino politikanstvo. Uveren sam u to da će Srbija u toku procesa izgraditi sopstveni pravni sistem tako da će biti potpuno normalno da se na jedan primeren način reše otvorena pitanja, ne samo sa Nemačkom, već i sa njenim najbližim susedima, na primer sa Republikom Hrvatskom", dodao je Juratović.

Juratović je, inače, izuzetno zadovoljan što je proces otvaranja poglavlja konačno započeo, te se nada što bržem otvaranju novih poglavlja.

Podseća i na činjenicu da Srbija može mnoge zakone uvoditi i usklađivati i bez otvaranja poglavlja i podseća da je Hrvatska svoje prevode poklonila Srbiji, što je, po njegovom mišljenju, pozitivan primer srpsko-hrvatskih odnosa.

Ne može, međutim, da navede koja će to nova poglavlja biti sledeća otvorena, što, dodaje, zavisi od saglasnosti članica EU, ali i od same Srbije, tačnije od toga kojom brzinom i kojom ozbiljnošću će raditi na postojećim poglavljima stvarajući verodostojne preduslove za otvaranje novih poglavlja.

Smatra, međutim, da je za Srbiju najbitnije da poglavlja ne otvara i zatvara zbog EU, već za sebe kako bi kao država bolje funkcionisla.

Analizirajući trenutno stanje socijaldemokratije u regionu i najavljeno povećanje minimalne cene rada u Srbiji, Juratović tvrdi da socijaldemokratija na Zapadnom Balkanu gotovo da ne postoji, te da je deo stranaka koje sebe nazivaju socijaldemokratskim zapravo nacionalistički opredeljen, a samo se skrivaju iza tog predznaka.

Socijaldemokratija i nacionalizam ili bilo koji drugi oblik totalitarizma ne idu nikako zajedno, konstatuje Juratović.

"Što se pak tiče minimalne satnice, mislim da je neophodna iz više razloga. Ona poboljšava materijalnu i socijalnu sigurnost radnika i štiti poslodavca od prljave konkurencije, odnosno jača one koji se pošteno nadmeću", zaključuje Juratović.