Jevtić sa ambasadorima Kvinte o povratku raseljenih

Jevtić je, navedeno je u saopštenju, rekao da proces povratka nije ni malo lak i da se na ovom putu nailazi na mnogobrojne prepreke, od problema uzurpirane imovine do problema ličnih dokumenata, bezbednosti i još mnogih drugih.

Rekao je da ga dodatno zabrinjava to što proces povratka dobija političku konotaciju i to što se odnos prema ljudima definiše da oni koji su različiti, ne mogu da budu jednaki.

Član kosovske vlade je rekao da se i nakon 17 godina govori o tome ko može a ko ne može i gde mogu a gde ne mogu da se vrate raseljena lica.

Ono što dodatno zabrinjava jeste što za veliki broj raseljenih lica, koja su izvan Kosova u ovom trenutku, a žele da se vrate, nije prihvatljiv odgovor da se u njihovom povratku nije uspelo, rekao je Jevtić.

Zatražio je podršku država Kvinte i predstavnika EU na Kosovu u rešavanju tog važnog pitanja.

"Pokušavamo da stvorimo siguran i dostojan povratak izbeglih i raseljenih lica u kome će oni imati ekonomsku egzistenciju", rekao je Jevtić i naveo da postoje i međunarodni principi, koji svakoj osobi u raseljeništvu zbog konflikta daje pravo na zaštitu i pravo na povratak u mestu gde oni smatraju da postoje uslovi za povratak.

Kada su u pitanju planovi Ministarstva za zajedice i povratak, Jevtić je rekao da su oni usmereni ka unapređenju zaštite interno raseljenih lica i jasnu podelu institucionalnih odgovornosti.

Predstavnicima država Kvinte i EU na Kosovu Jevtić je preneo da bi im bio zahvalan ukoliko postoji mogućnost da pomognu da povratak bude relevantna tema i da se formira međusektorska radna grupa za povratak na određenim lokacijama kao što su na primer Đakovica, Zvečan i mnoga druga mesta.

Jevtić je zaključio da Ministarstvo za zajednice i povratak na čijem je čelu komunicira sa svim zemljama u regionu gde su smešteni raseljeni, jer se samo na taj način i zajedničkim rešenjima može prevazići trenutna situacija.

Diplomatske misije država Kvinte izrazile su spremnost da podrže politički, ali i tehnički kako bi došlo do implementacije preporuka iz "Skopske inicijative", kao i to da se pitanje raseljenih ne politizuje.

Sastanku su prisustvovali i predstavnici Kancelarije Evropske unije na Kosovu i USAID-a.