Pravda dostupnija uz poglavlje 23

U naredne tri godine srpsko pravosuđe pretrpeće temeljne promene koje će ga učiniti nezavisnijim i efikasnijim. Pre svega sudski postupci koji u Srbiji traju i više od deceniju moraće da se ubrzaju. Do sada je o tome odlučivao sud u Strazburu, a prema evropskoj praksi – parnica traje dve godine, krivični predmet pet, a upravni spor tri godine. Prepreka takvoj efikasnosti su i stari predmeti, kojih oko milion i po.

Šef pregovaračke grupe za poglavlje 23 Čedomir Backović kaže da je plan Vrhovnog suda da se broj starih predmeta smanji 80 odsto.

Prema njegovim rečima, taj plan je prilično ambiciozan, ali s obzirom na napore koji se ulažu i kvalitet ljudi, to je ostvarivo.

"Jedan od načina rešavanja starih predmeta jeste i generalna efikasnost, jer ako se mi usredsredimo na stare predmete a ne radimo nove, koji dolaze, onda ćemo stvoriti nove-stare predmete", kaže Backović.

Ujednačavanje sudske prakse je među merilima koja su ustanovljena, a to znači da se presude u istim ili sličnim predmetima ne smeju razlikovati, što se u našim sudovima često dešava.

"Kada rešimo stare predmete i ujednačimo sudsku praksu, sudije će biti na onom mestu gde su bili pre 20 godina, biće to jedno od najcenjenijih zanimanja. Samim tim građani će dobiti jednak pristup, brz, efikasan pravosudni sistem", kaže Dragomir Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda.

U izveštajima Evropske komisije o stanju u pravosuđu navodi se da je potrebno osigurati nezavisnost pravosuđa. Do toga ćemo stići pre svega preko najviših pravosudnih tela – Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, zato se menja njihov sastav i jača kapacitet.

"Visoki savet sudstva ima jasnu svrhu, ta svrha je upisana u Ustavu. On mora da bude nezavisan organ zato da bi garantovao nezavisnost sudijama i sudovima", kaže Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije.  

Profesor Ustavnog prava Vladan Petrov ističe da je ključni cilj da se što je više moguće neutrališe uticaj politike na konstituisanje pravosuđa i na funkcionisanje pravosuđa. 

Prema Akcionom planu predviđena je i promena načina izbora sudija i zamenika javnih tužilaca na funkciju i ocenjivanje njihovog rada. Novi pravilnici, koji predviđaju jasne kriterijume za vrednovanje rada sudija i tužilaca, već su usvojeni. Da bi se reforme koje se tiču izbora sudija i tužilaca i članova najviših pravosudnih tela, kroz koje se ostvaruje nezavisnost pravosuđa, sprovele neophodna je promena Ustava na čijim se izmenama već radi.