EU: Poglavlja 23 i 24 temelj u pregovorima sa Srbijom

Zvaničnici EU su novinarima rekli da će ova poglavlja, koja se tiču pravosuđa i temeljnih prava, kao i pravde, sloboda i bezbednosti biti otvorena na međuvladinoj konferenciji EU-Srbija, a delegaciju Unije će predvoditi Miroslav Lajčak, šef diplomatije Slovačke, predsedavajućeg EU.

Takođe će učestvovati evropski komesar za proširenje Johanes Han.

Delegaciju Srbije činiće premijer Aleksandar Vučić, ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i ministarka zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović.

Slovačka je u program vođenja poslova Unije tokom idućih šest meseci među prioritete stavila nastavak politike ulaska u članstvo zemalja Zapadnog Balkana.

Ministar Lajčak je u Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta naglasio da je "proširenje najefikasnije oruđe za podsticanje reformi i nema razloga da se oslabi ta moć preobražaja" u zemljama koje se pripremaju za članstvo u Uniji.

Poglavljima 23 i 24, koja se tiču vladavine prava, nezavisnosti pravosuđa i bitke protiv korupcije i organizovanog kriminala, EU već od pregovora o članstvu s Crnom Gorom daje potpunu prednost i njihovo okončanje i primenu postavlja kao uslov za dovršetak svih ostalih poglavlja.

Zato su praktično sve članice Unije, a jedino se protivila Hrvatska, tražile da se ta poglavlja u pregovorima sa Beogradom otvore već u junu. Vlada u Zagrebu je, međutim, to blokirala i tek na zasedanju šefova diplomatija EU krajem juna je ipak usaglašena pregovaračka pozicija svih 28 članica Unije za otvaranje pregovora o ovim ključnim poglavljima sa Srbijom.

Hrvatska vlada u ostavci je konačno prihvatila suštinske primedbe ostalih članica Unije, uključujući snažan pritisak Nemačke i Holandije, a to je da se u pregovaračke stavove i pregovore o poglavljima 23 i 24 nikako ne mogu naknadno uključivati teme koje su bilateralne i ne tiču se "pravne tekovine" EU, evropskih propisa i zakona vezanih za vladavinu prava, pravosuđe i temeljne slobode.

Tehnički šef hrvatske diplomatije Miro Kovač je juče ponovo izneo tvrdnju da su svi hrvatski zahtevi ugrađeni u pregovarački stav EU i naveo da Srbija neće moći da okonča pregovore s Unijom dok to ne bude ispunjeno.

Reč je, pre svega, o traženju Zagreba da Srbija promeni zakon o regionalnoj nadležnosti srpskog suda za ratne zločine, iako skoro istovetne zakone o univerzalnosti pravosudne nadležnosti za ratne zločine ima i jedanaest država EU.

Pregovaračka pozicija EU je donekle i ne bitno izmenjena da bi se zadovoljile i tražnje Zagreba i u tom dokumentu stoji da se od Srbije prevashodno očekuju opipljivi rezultati u reformi pravosuđa, suzbijanju korupcije, zaštiti manjinskih prava i jačanju uloge ombudsmana i svih nezavisnih ustanova.

Među merilima se ne pominju zahtevi Hrvatske da se menja nadležnost srpskog suda za ratne zločine, već se jedino navodi da "Srbija treba da sarađuje sa susedima u pravosudnim postupcima za ratne zločine, uz izbegavanje sukoba nadležnosti", kao i da se u tome mora postupati na "nediskriminatorni način".

Jedan hrvatski zahtev se ticao i odštete koju Zagreb traži od Srbije za žrtve ratnih zločina, a u pregovaračkom stavu EU se kaže da Beograd treba da predusretljivo sarađuje sa susednim državama u utvrđivanju sudbine lica za koje se smatra da su stradala u ratnim sukobima.

Šef tima Srbije za vođenje pregovora o pristupanju EU Tanja Miščević je uoči otvaranja poglavlja 23 i 24 izjavila da je za Srbiju na putu EU integracija neverovatno važna stvar to što, kao nikada do sada, ima snažnu podršku Nemačke.

I, kako je rekla, Nemačka će insistirati na kredibilitetu procesa što je važno za Srbiju, jer je sve što se radi važno zbog unutrašnjih reformi koje će zemlju dovesti do EU.

"Otvaranjem poglavlja dokazujemo kredibilitet, da se svi akcioni planovi, sve mere koju su predviđene, sve aktivnosti koje je uradila država sa civilnim društvom ozbiljno sprovode. Da smo ozbiljni pokazao je i izveštaj naših kolega koje prate akcioni plan za poglavlje 23, koji je pokazao da je 80 odsto mera sprovedeno", naglasila je Tanja Miščević.