Toči: Budućnost Srbije u punopravnom članstvu u EU

EU je krajem prošlog meseca predstavila novu Globalnu Strategiju u oblasti spolje politike i bezbednosti a proširenje na Zapadni Balkan se u to novoj strategiji vidi kao ključna stavka investicija u budućnost EU.

Šefica tima zaduženog za izradu tog dokumenta, Toči u ekskluzivnom intervjuu za Tanjug ocenjuje da budućnost zapadnog Balkana i Srbije u potpunosti leži u punopravnom članstvu u EU, kao i da već danas EU i Srbija imaju zajedničke izazove koji se efikasnije mogu rešavati ujedinjenim delovanjem.

"Saradnja Srbije i EU u oblasti migracija, energetike, kontrole granica, borbe protiv terorizma i organizovanog kriminala, kao i rešavanje ključnih izazova u zajedničkom okruženju, mogu ubrzati put Srbije ka članstvu u EU", smatra Toči.

Savetnica šefice EU diplomatije ukazuje da se od zemlje u procesu proširenja očekuje da ispuni sve pristupne kriterijume i da se kroz pregovore uskladi sa zajedničkim evropskim pravilima, što podrazumeva i spoljnu politiku i bezbednost.

"U tom pogledu, kao najveći izazov za Srbiju vidim odnos prema Rusiji. Kako se bude približavala članstvu u EU, od Srbije će se očekivati da se približi EU i u pogledu stava prema Rusiji. To nije nešto što se može dogoditi preko noći. Transformacija neophodna da se dobije članstvo u EU se ne dešava preko noći. U pitanju je postepen proces usklađivanja koji EU očekuje od Srbije u toku pristunih pregovora", objašnjava Toči.

Napominje da i među zemljma članicama Unije postoje različiti stavovi kada je Rusija u pitanju.

Postoje članice koje se osećaju više ugrožene i žele da se na ruske akcije odgovori sankcijama, nepriznavanjem i odbacivanjem saradnje.

Druge bi, međutim, želele da se odnosi EU i Rusije vrate na pozicije pre 2014. godine i ukrajinske krize.

Niti jedna od te dve grupa zemalja, kaže Toči, ne može da očekuje da dobije sve što želi, jer zajednička EU pozicija zahteva solidarnost i prihvatanje i onoga što nije sto procentno njihova težnja, kako bi se došlo do jasne i jedinstvene EU pozicije.

Nova Globalna Strategija EU predviđa da podrška i saradnja EU sa zemljma Zapadnog Balkana mora da donese konkretnu dobrobit i vidno poboljšanje života građana.

Na pitanje Tanjuga šta je to što građani Srbije mogu da očekuju od EU, a što će biti vidni boljitak u njihovom svakodnevnom životu, Natali Toči kaže da se pomoć EU kroz pristupni proces u najvećoj meri usmerava na zakonsku i administrativnu harmonizaciju sa EU pravilima i standardima.

Međutim, imajući u vidu trajanje procesa pristupanja, EU mora da pokaže građanima zemalja u procesu proširenja da može konkretno da im pomogne i to već danas.

"Kratkoročna "patnja" zarad dugoročne dobiti nije efikasna formula u situaciji kada je taj dugoročni cilj suviše udaljen i neizvesan, što je danas slučaj sa zemljama u procesu proširenja. Zato je neophodno da usmerimo neke od EU fondova na rešavanje onih pitanja koja se tiču svakodnevnog života građana, od građevinske infrastrukture, preko digitalne umreženosti i energetske sigurnosti, do privrednog rasta i otvaranja novih radnih mesta", istakla je Toči.

Nova Globalna Strategija EU, koja će, prvi put od svog objavljivanja, biti predstavljena na međunarodnoj konferenciji u Beogradu, 14. jula, zameniće dosadašnju Evropsku bezbednosnu strategiju iz 2003. godine.

Natali Toči, jedna od autora nove evropske Strategije, pred dolazak u Beograd, za Tanjug objašanjava da je došlo do strateških promena, kako unutar same EU, tako i u okruženju, koje su zathevale novi evropski pristup u oblasti spoljne i bezbednosne politike. Politika proširenja, koja je i dalje, prema rečima Toči, najsnažniji instrument spoljne politike EU, danas se sve više preispituje unutar Unije.

Natali Toči ocenjuje da će EU u narednih nekoliko godina, delom zbog izlaska Velike Britanije, proći kroz duboku unutrašnju reformu koja bi mogla da stvori novi zamah u procesu proširenja.

Zaključuje da je cilj da se narednih četiri do pet godina iskoristi za neophodnu verodostojnu transformaciju zemalja u procesu proširenja, kako bi proširenje postalo realnost "čim se slegne prašina" unutar same EU.