Polemika zbog 4. jula i 75 godina kasnije

Inicijativu za promenu zakona o državnim praznicima SDPS pokreće sedam i po decenija posle prvog organizovanog otpora okupatoru.

Meho Omerović iz SDPS-a kaže da je problem ovog trentuka što u Srbiji imamo da se neko izgleda stidi jedinog antifašističkog pokreta koji je od prvog do poslednjeg dana Drugog svetskog rata bio na strani onih koji su bili pobednici, a to su partizani, na čelu sa Josipom Brozom Titiom.

Svečarski 4. juli je neprihvatljiv za DSS jer je taj datum kažu, isključivo vezan za komunističku partiju, a ne i za pokret otpora koji je predvodio Draža Mihajlović.

"Mislim da ne treba davati prednost samo jednoj strani i vraćati stvari na čist komunizam nego treba naći neki drugi datum koji bi objedinjavao i 4. juli koji je zaista par ekslans komunistička priča ali da to bude prihvativo i za pripadnike ovog drugog pokreta otpora", rekao je istoričar Čedomir Antić.

SDPS ima podršku za ideju kod vojvođanskih ligaša i tvrde da bi Srbija morala ponosno da čuva svoju antifašističku tradiciju.

"Mislimo da se noviji pokušaji prekrajanja istorije i bacanje u zaborav jedne od najsvetlijih momenata Republike Srbije ne smeju dozvoliti i zbog toga LSV podržava ovakvu inicijativu i svom snagom ćemo stati iza nje", rekao je Bojan Kostreš LSV.

Deo istoričara podseća da zakon iz 2005. godine izjednačava prava učesnika oslobodilačkog rata iz oba pokreta, i Narodno oslobodilačke vojske i Jugoslovenske vojske u otadžbini.

"Ja bih predložio ako već menjaju zakon da daju slobodne dane kao velike praznike na Vidovdan i Savindan kao dva velika praznika, ne samo Srba već južnih slovena", kaže Antić.

U Srbiji se već obeležava nekoliko praznika u znak sećanja na žrtve drugog svetskog rata. Da li će biti mesta za još jedan praznik, i da li će predlog izmene Zakona o državnim praznicima proći, odlučiće skupštinska većina.