Šahovska igra Zapada i Rusije na balkanskoj tabli

Dve dame odigrale su važne poteze na balkanskoj šahovskoj tabli. Pariska rokada Angele Merkel, ispostavilo se, izvukla je Srbiju iz pat pozicije, a svetu poslala poruku – Bregzit nije ugrozio proces proširenja.

"Ohrabrujući je način na koji je Srbija podržana u argumentaciji da je za otvaranje poglavlja spremna, 28 država članica se na kraju složilo oko toga da smo dali dovoljno uverljive argumente da smo na evropskom putu", kaže Nataša Dragojlović iz Nacionalnog konventa p EU.

Druga dama, šahovskim rečnikom, nikoga nije oborila, ali je možda nagovestila naredne poteze. Marija Zaharova konstatovala je da su beogradski protesti upereni protiv rukovodstva države i finansirani sa Zapada. Zabrinuta je i zbog činjenice da se, kako je rekla, na Balkanu ukorenila praksa bestidnog mešanja u unutrašnje poslove.

"Svi su svesni da Zapad dominira Balkanom. Rusija očigledno demonstrira zabrinutost da taj uticaj ne bude prejak. Poruka Rusije balkanskim državama da na neki način ne ulaze olako u taj NATO savez i da će to na neki način da se odrazi negativno i na odnose", ističe analitičar Branko Radun.

To što su se interesi Istoka i Zapada ponovo sreli u Srbiji, poznavaoce ne iznenađuje. Toga je balkanska istorija puna, podsećaju. Osetili smo ga i u bliskoj prošlosti – tokom nedavnog predsedavanja OEBS-u, od Srbije se očekivalo da odabere stranu u sukobu Zapada i Rusije, oko ukrajinske krize. Tada je odolela pritiscima, a hoće li u budućnosti, različito se misli.

"Politika se sastoji u tome da vi napravite taj balans i Srbija je do sada uspevala da balansira koliko je to moguće u određenim situacijama između Istoka i Zapada i mislim da će se takva politika i nastaviti bez obzira na ove pritiske koji dolaze sa raznih strana", dodaje Radun.

Dragojlovićeva ističe da svi treba da se naviknemo na činjenicu da će ovo ostati poprište sukoba interesa velikih sila.

"Potrebno je da se kao mali narodi i male države okrećemo međusobnoj saradnji, da jačamo sopstvene kapacitete za izgradnju institucija za zaštitu prava, da jačamo privrede država i naroda u regionu, da se spremamo za dostizanje standarda po kojima već žive građani 28 država članica EU", zaključila je Dragojlovićeva.

Ono za šta se deklarativno zalaže, Srbija će jednog dana morati da stavi i na papir, uveren je deo analitičara. Od nove vlade očekuje se donošenje strategije spoljne politike – dokument u kojem će biti rangirani spoljnopolitički prioriteti. Tako nas vetrovi sa Istoka i Zapada ne bi pomerili sa glavnog kursa.