Podrška evropskih političara putu Srbije ka EU

Bivši austrijski kancelar Alfred Guzenbauer smatra da, i pored Bregzita, EU mora da nastavi politiku širenja, jer ona ima odgovornost za očuvanje mira i stabilnosti na Balkanu.

Guzenbauer je Srbiji poručio da mora nastaviti sa reformama, koje će joj omogućiti ulazak u EU uz ocenu da je značajno napredovala.

Govoreći na konferenciji "Put Srbije u EU - izazovi i prilike", u organizaciji Senata privrede Srbije i advokatske kancelarije "Lanski, Ganger i partner" u Beču istakao da je politička situacija u Srbiji posle izbora "nepromenjeno stabilna", kao i da je apsolutni prioritet i strateški cilj austrijske politike podrška pristupnom procesu, kao i Srbiji na putu u EU.

Guzenbauer ističe da Austrija u razgovorima sa partnerima u EU smatra da ima osnove za brz napredak u pristupnom procesu, ukazujući na značajan napredak koji je Srbija postigla primenom reformi koje sprovodi vlada.

Podvukao je da je EU osnovana sa ciljem uspostavljanja mira i stabilnosti u Evropi, te da je tek posle razvijeno zajedničko tržište, koji je jedan od instrumenata za postizanje tog cilja.

Takođe je ukazao da je investicioni ambijent značajno poboljšan nizom reformi, te ocenio da postoje stabilni uslovi koji su preduslov za ulaganja.

Ocenio je i da postoji potencijal u automobilskoj industriji, u kojoj Srbija ima šanse da postane naslednik Slovačke, gde je stvoren automobilski klaster.

Karas: Pristupna perspektiva zemalja Balkana deo budućnosti

Austrijski poslanik u Evropskom parlamentu Otmar Karas istakao je da je perspektiva pristupa zemalja Balkana deo budućnosti EU, a da Srbija na tom putu ima još mnogo reformi da sprovede.

U govoru na konferenciji "Put Srbije u EU - izazovi i prilike", Karas je rekao da je Bregzit pokazuje međusobnu zavisnost, kako u EU, tako i samoj Velikoj Britaniji, i da je opasan sažetak stanja to što protivnici EU ishod referenduma slave kao dan nezavinsosti i slobode.

Prema njegovim rečima, ne postoji u Velikoj Britaniji većinska podrška za upućivanje zahteva EU za istupanje iz članstva.

Nekadašnji potpredsednik Evropskog parlamenta ukazuje da te većine nema ni u britanskom, ni škotskom, a ni irskom parlamentu, tako da treba videti kako će to uslediti.

Karas je ukazao da on želi bolju EU, delotvorniju, efikasniju, a ne da ona bude razorena.

Karas je naglasio da se projekat širenja EU treba nastaviti, jer ako Unija ne izvozi stabilnost preti joj opasnost da uveze nestabilnost.

Od približavanja Srbije EU, kako ističe, profitiraju sve strane.

"Srbija mora održati tempo i zamah reformi, ekonomske i strukturne reforme moraju biti nastavljene, mora se dobiti bolja administracija, obrazovanje, i povećati investicije u infrastrukturu", objasnio je Karas.

Fajon: Šteta što nisu otvorena poglavlja 

Poslanica Evropskog parlamenta Tanja Fajon smatra da je šteta što ni danas nije postignut konsenzus oko otvaranja poglavlja 23 u pregovorima sa Srbijom.

Fajon očekuje da do otvaranja poglavlja ipak dođe narednih dana.

"Ovo može biti neka vrsta velike završnice. Ne bih gubila poverenje. Iako se EU posle Bregzita nalazi u alarmantnoj situaciji, proces proširenja i pregovora sa Srbijom ide dalje", izjavila je Fajon za Tanjug.

Dodaje da svi očekuju da će Srbija otvoriti poglavlja 23 i 24 pre godišnjih odmora, a ako je moguće još tokom holandskog predsedavanja do kraja juna.

Iz krugova bliskih Savetu i holandskom predsedavanju EU kažu da su Hrvatska i Velika Britanija dve zemlje koje još ne daju saglasnost na otvaranje poglavlja 23 sa Srbijom, prva zbog "suštinskih", a druga zbog "tehičkih problema".

Na pitanje da li vidi kako bi odluka Britanaca da napuste EU mogla da utiče na proces proširenja i aspiracije zemalja Zapadnog Balkana da uđu u članstvo, Tanja Fajon ocenjuje da to što se dogodilo u Velikoj Britaniji predstavlja alarmantnu i snažnu poruku.

Istovremeno, naglašava Fajon, cela mlada generacija Britanaca želi da ostane deo EU i tim povodom traži još jedan referendum.