Udovički: O angažžmanu u vladi ću pričati sa Vučićem

Nemam šta da kažem o tome da li ću biti u narednoj vladi, rekla je Kori Udovički novinarima u Vladi Srbije.

"O tome ću razgovarati sa premijerom kad za to dođe vreme'', poručila je Udovički na konferenciji za medije na kojoj je govorila o racionalizaciji u javnoj upravi.

Ministarka je navela da je ukupno smanjenje broja zaposlenih, od početka racionalizacije u javnoj upravi veće od 16.000, što je 1.500 ljudi više nego što je planirano.

"Možemo da zaboravimo onu zastrašujuću cifru viška od 75.000 ljudi, na koju smo se obavezali da smanjimo na početku trogodišnjeg programa. Željeno smanjenje budžetskog deficita je zapravo već postignuto i, prema tome, nije više tako veliki pritisak da se na ovaj način smanjuje budžetski deficit, to je bio glavni razlog što je tada ta cifra određena", rekla je Udovički.

Naglasila je da je od početka 2015. godine, od ukupnog broja ljudi koji su napustili javnu upravu, njih 9.500 otišlo u penziju, racionalizacijom je smanjeno 4.800, dok su ostali otišli dobrovoljno - u penziju, samoinicijativnim raskidom radnog odnosa...

Ministarka je naglasila da nije, kao što je to bio slučaj ranije, bilo podsticaja da ljudi ranije odu u penziju uz velike otpremnine.

Na lokalnom nivou, objasnila je, smanjen je broj zaposlenih za oko 6.000, a na nivou centralne države za oko 10.000.

Udovički je prijatno iznenađena što je na zahtev za racionalizaciju, koji je poslat na adrese oko 70 odsto opština u Srbiji, odgovorilo njih čak 91 odsto.

Na lokalu je otpušteno ili penzionisano 6.000 službenika, čak polovina njih je iz svega osam gradova - prednjače Beograd , Novi Sad, Kragujevac, Subotica... Vršac jedini nije dostavio plan i izveštaj o realizaciji otpuštanja. 

Prema ministarkinim rečima, u Srbiji je situacija takva da je sada na svakih 100 stanovnika zaposleno i 6,7 ljudi u javnoj upravi, što je manje nego u evropskim državama, gde na 100 stanovnika radi osam do 8,5 službenika.

Zadata smanjenja, kako je objasnila, nisu bila linearna i ne treba da bude tako.

Najveći teret u ovom talasu racionalizacije podneli su, ponovila je Udovički, najveći resori poput zdravstva, Ministarstva unutrašnjih poslova, prosvete, pravosuđa.

Precizirajući, navela je da je u zdravstvu broj zaposlenih manji za 4.700 ljudi, u MUP-u za 1.800, prosveti za 1.600.

Nadležni priznaju da je prosvetu najteže kontrolisti zbog kombinovanja fonda časova i da nije dobro što su iz zdravstva umesto administrativnog osoblja dobrovoljno odlazili lekari i medicinske sestre.

"Smanjenje broja zaposlenih nije jednostavan zadatak, moramo da ga radimo ali neće moći da se ne zna kako se seče, nego će morati da se pažljivo promišlja i reorganizuje proces, i to je ono što građani mogu da očekuju od nas i od buduće vlade", rekla je Udovički.

Govoreći o broju onih koji bi u ovoj godini u procesu racionalizacije mogli da odu iz javne uprave od 7.000, a koju je okvirno pomenuo mandatar Aleksandar Vučić, ministarka je ocenila da će u velikoj meri to moći da se ostvari uz penzionisanje.

Kako je rekla, očekuje da oni budu slično raspoređeni kao do sada - veći resori da nose veći teret, i da će najviše ljudi odlaziti kroz penzionisanje.

"Svesni smo da do sada nije cela racionalizacija postignuta ciljanom reorganizacijom, već nismo lako dozvoljavali da se zamene penzionisani zaposlenima. Moraćemo da vodimo računa o tome da negde treba i novog zapošljavanja. Važno je da zamenimo najvažnije među njima, ali ne i ostale. Moramo da budemo oprezni, jer postoje institucije i organizacije kojima ozbiljno nedostaje kadra”", rekla je Udovički.

Istakla je da je prethodna ocena da će biti potrebno da kroz ovaj proces iz javne uprave ode 75.000 ljudi bila data pre rezultata funkcionalne analize koju su sproveli stručnjaci Svetske banke, na osnovu koje se stekao uvid gde ima viška a gde manje zaposlenih, i zato se od tog broja odustalo.

"Svi smo skloni da verujemo da nam je država velika i prebirokratizovana, imamo višak birokratije, 'fali ti jedan papir' i dalje postoji i zato nam se čini da je država prevelika”, rekla je Udovički.

Analiza je takođe pokazala i neracionalnosti pre svega u mrežnim institucijama, koje imaju filijale širom zemlje, poput PIO Fonda ili Republičkog geodetskog zavoda.

"Nasledili smo organizaciju iz jugoslovenskog vremena, decentralizovanu s filijalama u svakoj opštini. Ali tada nije bilo informatičkog sistema, sve se radilo ručno, a danas to možemo da promenimo", objasnila je Udovički dodajući da informatička tehnologija omogućava razmenu podataka, pa institucije mogu da se uvežu, a sada negde jeste tako, a negde još ima posla.