Izložba o Stepincu otvaranje Pandorine kutije

U pauzi zasedanja, evropski parlamentarci mogu da pogledaju fotografije Alojzija Stepinca, njegove skulpture, posmrtnu masku, medalje ili pročitaju njegove citate. Za organizatore nema boljeg mesta za izložbu o kardinalu, od institucije koja okuplja gotovo sve evropske narode.

"Ovo je pravo mesto da poručimo i Evropi i svetu da je Alojzije Stepinac sačuvao dušu hrvatskog naroda u najtežim trenucima, da je on pravi biser katoličke crkve, da na njegovom primeru možemo videti kakvi ljudi trebamo biti, jer je bio istinski humanitarac", kaže hrvatska poslanica u EP Marijana Petir.

Baš ta tvrdnja sporna je za SPC i domaću javnost - Stepincu se zamera to što je pozdravio osnivanje NDH, učestvovao u pokrštavanju 250.000 Srba i to što nije dovoljno glasno osudio zločine. Zato, Srbija na izložbu reaguje protestnim pismima evropskim zvaničnicima.

"Neprihvatljivo je organizovanje izložbe, kojom se veliča lik i delo kardinala Stepinca, a koga srpski narod i Srpska pravoslavna crkva smatraju odgovornim za masovne zločine protiv srpskog i drugog nehrvatskog življa tokom Drugog svetskog rata, na području takozvane Nezavisne države Hrvatske", navelo je Ministarstvo spoljnih poslova.

Evropskom parlamentu obratiće se i Ministarstvo rada - osim protesta uputiće i zahtev.

"Ali, ćemo tražiti da se i nama omogući prostor da mi pokažemo istinu o žrtavama ustaškog režima. Ako ima mesta za pokušaj rehabilitacije vikara ustaške vojske, onda mora biti mesta za istinu o žrtvama ustaškog režima", rekao je ministar Aleksandar Vulin.

Skandalozno i neprihvatljivo - tim rečima se predsedniku EP Martinu Šulcu obraća i lider demokrata Bojan Pajtić, inače član predsedništva Partije evropskih socijalista. Povratak fašizma u Hrvatskoj, smatra, evropske institucije treba da zaustave, a ne da promovišu. Osude stižu i od samih evropskih parlamentaraca.

"Evropski parlament mora da bude zaštićen od organizacije događaja, koji se odnose na istorijske kontraverze. Tako se otvara Pandorina kutija, a kada se otvori teško je kontrolisati zlo", rekao je rumunski poslanik u Evropskom parlamentu Viktor Boštinar.

Rimokatolička crkva Stepinca je proglasila blaženim 1998, ali je papa Franja privremeno zaustavio proces kanonizacije. Na njegov zahtev formirana je pravoslavno-katolička komisija, koja treba da ispita činjenice u vezi sa ulogom Stepinca u Drugom svetskom ratu.

Uoči otvaranja izložbe u Briselu, predsednik Tomislav Nikolić saopštio je da radi na prikazu dokumenata, koji bi trebalo da pomognu zajedničkoj komisiji, pre odluke o eventualnom proglašenju Alojzija Stepinca za sveca.