Partijski porez - transparentnost ili ne?

Upravo transparentnost je glavno objašnjenje tog pokreta da odbornicima i poslanicima internim aktom propiše obavezu da od 30 do 50 odsto svojih primanja izdvoje za stranku, što iz organizacije "Transparentnost Srbija" (TS) za Tanjug ne ocenjuju kao dobru praksu, a iz Centra za razvoj Srbije razlog za jačanje Zakona o finansiranju političkih stranaka i nadležnosti Agencije za borbu protiv korupcije.

Lazar Marićević, predsednik UO Centra za razvoj Srbije, koji se između ostalog bavio analizom finansiranja stranaka na nacionalnom i regionalnom nivou, kaže da je izdvajanje priloga fizičkih i pravnih lica regulisano zakonom i da svaka stranka može svojim internim dokumentima to da reguliše, ali da je potez DJB povod za vraćanje na staru temu - transparentnost u finansiranju političkih stranaka.

Marićević smatra da Zakon o finansiranju političkih subjekata nije do kraja uređen, da postoji niz problema od toga da su postojali slučajevi da neka lica nisu bila zaposlena, a davala su velike priloge, do toga da su stranke uzimale kredite od banaka pa je po njihovom gašenju ostalo pitanje ko će da ih vraća, do toga da sada stranke mogu da razpolažu nepokretnostima i imaju svoju imovinu i koriste je u različite svrhe.

Ukazuje i da je nadležnost Agencije za borbu protiv korupcije suština cele priče, zbog čega bi trebalo pojačati njene nadležnosti, kako bi naterala stranke da izađu u javnost transparentnije, da bi se znalo ko podržava tu stranku.

"To će u budućosti dovesti do jedne normalne situacije, a to je da ako neko želi da izdvoji sredstva za stranku, bilo da je fizičko ili pravno lice, neka se javno deklariše da tu stranku dotira. Svi se, naročito biznis, plaše da javno to urade, ali to bi doprinelo širenju demokratije u društvu", kaže Marićević i dodaje da je suština u jačanju pravila i pojedinaca koji predstavljaju politike.

Slučaj DJB, prema njegovim rečima, dovodi i do drugog pitanja - demokratskog potencijala stranaka, koliko one imaju demokratske procedure i koliko su poslanici ljudi od integriteta.

"Odgovornost je uvek na poslanicima, partijski vrh može da traži šta hoće, ako ste vi sa svojim imenom na izborima osvojili mandat onda vi odlučujete kako ćete sa tim mandatom raspolagati u odnosu sa strankom, a pre svega u odnosu sa biračem", navodi Marićević.

Poteze kakvim je pribegao pokret "Dosta je bilo" iz TS ne ocenjuju kao dobru praksu.

"Smatramo da bi naknade koje dobijaju javni funkcioneri trebalo da pripadaju njima, a da sa druge strane političke stranke, koalicije i grupe građana koje su dobile poverenje na izborima treba da dobijaju iz budžeta takođe određenu sumu novca za finansiranje redovnog rada", rekao je programski direktor te organizacije Nemanja Nenadić.

On, međutim, ističe da je problem kod određivanja tih budžetskih davanja što zakon nije na najjasniji način predvideo njihovu svrhu, zbog čega se dešava, naročito na lokalu i nakon zakonskih izmena 2014., da su ta davanja smešno mala i da ne obezbeđuju adekvatno finansiranje ni minimalnih potreba.

Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, prema njegovim rečima, ne zabranjuje takozvani partijski porez, koji postoji dugo kao praksa u Srbiji, s tim da se modaliteti razlikuju od partije do partije i njihove interne regulative.

"Sa staništa zakona takva davanja bi mogla imati obavezujuće pravno dejstvo ukoliko se internim aktima predvide kao članarine. S druge strane, ukoliko bi se kao prilog predvidelo da je neko obavezan da da prilog to ne bi imalo pravno dejstvo, to jest sutra ako neko neće da plati takav prilog to ne bi moglo na sudu da se potražuje. Dakle to je jedna vrsta moralne obaveze koju budući odbornici tog pokreta preuzimaju na sebe", naveo je Nenadić, dodajući da ta praksa nije strana ni za neke zemlje razvijene demokratije.

Nakon što je obelodanjeno da je DJB svojim odbornicima i poslanicima propisao tu obavezu, premijer Srbije Aleksandar Vučić je rekao da u Srbiji ne može da važi princip uzimanja 50 odsto od ljudi samo zato što mnogo volite pare.

"To bi bilo kriminalno da radite na bilo koji način, ali izgleda da su neki ljudi navikli da uzimaju", rekao je Vučić zamoljen da prokomentariše izjavu lidera DJB Saše Radulovića da će SNS da se raspadne do 2017. godine.

Dodao je da može SNS da se raspadne ili da se ne raspadne, ali da će "onih 50 odsto Radulovićevih teško da se raspadne". Iz DJB pojašnjavaju da je cilj tog poteza bila transparetnost.

"Hoćemo da sve bude transparentno. I druge stranke su pribegavale takvom načinu finansiranja. Hoćemo da sprečimo dosadašnji dominantan način finansiranja, gde se preko javnih preduzeća, subvencija, kredita koji se ne vraćaju državi stranke fianansiraju. Da bismo sve to mogli moramo da prekinemo sa netransparentnim načinom, kroz čije kanale prolazi mnogo veći novac", objašnjava potpredsednik Dušan Pavlović za Tanjug.

DJB je svoje funkcionere obavezao i na druge stvari, s ciljem, prema rečima Pavlovića, da svojim biračima pošalje jasnu poruku da će svako ponašanje koje podrazumeva trgovinu mandatima, stranačko zapošljavanje, glasanje za zakone koje nisu u skladu sa programom, a podrazumevaju neku novčcanu nadoknadu za nekog odbornika, biti kažnjeno tako što će biti isključeni iz stranke.

"Te stvari su radile i druge stranke, i one su obavezivale svoje poslanike, tražile i blanko ostavke, što mi ne tražimo. Ne tražimo da se zaklinjemo u crkvi, narodu ili Bogu, traži se da se obavežete da nećete preduzeti koruptivne radnje i to je suština svega", ističe Pavlović.

Za funkcionera SNS Aleksandra Martinovića je potez D JB, koji je nazvao haračem prema odbornicima i poslanicima, pokazatelj da Radulović voli novac i da ne preza od načina kako do njega da dođe.

"To na najbolji način pokazuje koliko je ta priča Radulovića o nekoj velikoj demokratičnosti, departizaciji, transparentnosti u stvari jalova i prazna priča koja u praksi ne znači ništa. Radulović u politici i parlamentarnom životu nastavlja da radi ono što je radio kao dugogodišnji stečajni upravnik, a to je da se obogati što više, ako može legalno odlično, a ako ne može onda na načine koje zakon ne dopušta", mišljenja je Martinović.

Kako dodaje, nijedan zakon ne dopušta da se nekom unapred nametne obaveza da daje novac koji još nije zaradio, budući da odbornicima i poslanicima još uvek nisu potvrđeni mandati.

SNS, prema njegovim rečima, tako nešto nikada nije radila, niti će raditi.

Direktor SPS Dejan Backović navodi da je zakon jasan i da kaže da članarina jednog člana može biti najviše u visini jedne prosečne plate u Srbiji, a da se stranke pored članarina mogu finansirati i putem priloga i donacija.

"Svaka priča o obavezivanju odbornika i poslanika i drugih funkcionera koji mogu da daju apanažu stranci je samo na dobrovoljnoj bazi i može da bude u vidu priloga i to je sve. Tako se i mi ponašamo", rekao je Backović.

DSS će imati predlog za svoje odbornike i poslanike - da prvu platu odvoje za stranku, a o tome će se, kako je predsednica te stranke Sanda Rašković Ivić rekla za Tanjug, razgovarati na prvoj narednoj sednici Glavnog odbora.

Rašković Ivić kaže da se stranka, inače, izdržava od članarina, kao što je to slučaj sa svim strankama, te da one za obične članove iznose 120 dinara na mesečnom nivou, za članove GO 800 dinara, a za članove Predsedništva 2.000 dinara.

Radikali svoje funkcionere, kako je rekao lider Vojislav Šešelj, nisu ni na šta obavezali, ali, kaže, mogu da razmisle o ideji poput Radulovićeve, a objašnjava da imaju propisanu članarinu, koja iznosi od 200 do 1.000 dinara godišnje, koliko ko može da plati.