Zagreb koči povraćaj imovine i prava proteranih Srba

Oko 50.000 penzionera potražuje zaostale neisplaćene penzije. Predsednik Udruženja penzionera iz Hrvatske Jovan Kablar ističe da je punih 40 godina radio različite poslove u Hrvatskoj – od radnika pa do direktora, zastupnika, predsednika opštine, potpredsednika Vlade, predsednika Privredne komore Krajine. Napominje da mu Hrvatska duguje oko 90 penzija.

Srbima u Hrvatskoj oduzeto je 40.000 stanova, 800.000 katastarskih parcela poljoprivrednog zemljišta. Srušeno je više od 10.000 kuća van područja ratnog delovanja.

Predsednik Asocijacije izbegličkih udruženja Srba iz Hrvatske Milojko Budimir podseća da je obnova kuća stala onog trenutka kad je Hrvatska postala članica EU. Očekujemo da Hrvatska počne da poštuje standarde koji važe u svim zemljama. Treba da se nastavi obnova kuća, da se vrati dinarska i devizna štednja i da se prizna učešće Srba u privatizaciji firmi, kaže Budimir.

Predsednik hrvatskog Građanskog odbora za ljudska prava smatra da Hrvatska kao članica EU mora više pažnje da posveti poštovanju međunarodnih sporazuma, a ne da koristi pravne doskočice da ih zaobiđe.

"Previše vremena je prošlo pa sada ne vidim da Hrvatska pokazuje neke namere da to napravi", smatra Zoran Pusić.

Sporazum o pitanjima sukcesije SFRJ zaključen je 2001. u Beču, a stupio na snagu 2004. Koliko međunarodno pravo može da pomogne da se i primeni?

Profesor međunarodnog prava, akademik Tibor Varadi misli da bi na sto trebalo da se stavi suvislo i pravno opravdano rešenje.

Naravno, naglašava Varadi, rešenja ne zavise od toga šta kažu stručnjaci, tu treba i politička dobra volja.

Sporazum o pitanjima sukcesije SFRJ zaključen je 2001. godine u Beču, a stupio na snagu 2004.

Komesar za izbeglice i migrante Vladimir Cucić kaže da je ponosan što Srbija nikom nije ostala dužna no zrno peska. "Očekujem da će sve strane ugovornice koje su pristupile Sporazumu o sukcesiji nešto konačno učiniti na realizaciji njihovih aneksa", dodaje Cucić.

Miodrag Linta iz Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Skupštine Srbije kaže da je jedino rešenje da srpska strana ponovo pokrene inicijativu u međunarodnim organizacijama, EU i Savetu Evrope i OEBS-u. "Država treba da insistira da se izvrši pritisak na Zagreb da pokrene konačno sprovođenje aneksa G Bečkog sporazuma o sukcesiji", napominje Linta.

Saveznoj vladi je 1996. godine predato 70.000 zahteva fizičkih lica i 300 zahteva pravnih lica za zaštitu i evidentiranje imovine na području Hrvatske, po nezvaničnim procenama vredne oko 30 milijardi dolara. Savez Srba iz regiona pokrenuo je akciju ponovnog evidentiranja otete i uništene imovine kako bi pokazao da dve decenije posle završetka rata, stotine hiljada građana još nisu ostvarili svoja ljudska prava.