Evropske oscilacije građana Srbije

Sa dva otvorena poglavlja - o Kosovu i finansijskoj kontroli, Srbija čeka zeleno svetlo najmlađe članice da napravi sledeći korak. Od Hrvatske zavisi otvaranje poglavlja koja se zatvaraju poslednja.

"Nismo bliže EU time što ćemo otvoriti poglavlja 23 i 24, ali ja ne razumem taj nivo rigidnosti i manjak argumentacije Hrvatske. Srbija se ponašala konstruktuvno i odgovorno, a Evropska komisija mora da nađe način ili bi trebalo da se nađe neka vrsta konsenzusa ili dogovora. Nećemo govoriti o rokovima da li će to biti jun ili nećemo stići u junu, mi naš posao nastavljamo", ističe ministarka zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović.

Posao je počeo 2000. godine u Bijaricu, tri godine kasnije u Solunu je potvrđena evropska budućnost Zapadnog Balkana. Usledio je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju 2008, ali je podrška evrointegracijama dostigla vrhunac 2009. kada su vize za zemlje Šengena postajale samo mučno sećanje - čak tri četvrtine građana reklo bi tada "da" EU.

"Pad podrške se beleži već od 2011. godine, to je jednim delom bilo uzrokovano posledicama ekonomske krize, a bila je uzrokovana i posetom gospođe Merkel i veoma eksplicitnim isticanjem pitanja koja treba rešiti između Beograda i Prištine zarad daljeg napretka", ukazuje Maja Bobić iz Evropskog pokreta.

Napredak i nešto veću podršku izazvao je status kandidata. Čekanje podršku spušta za 20 odsto, ali ona opet raste s početkom pregovora u junu 2013. Optimizam varira u iščekivanju otvaranja prvih poglavlja, zadržava se na oko 48 odsto. Povećava se, međutim, broj onih koji bi Briselu rekli "ne".

"To je pitanje koje jeste zabrinjavajuće i ima veze i sa rastom populizma i nacionalizma i globalno i na evropskom kontinetu, ali ima veze i sa dužinom procesa pristupanja, odsustvom konkretnih koristi, i naravno sa svim tim izazovima, i političkim i ekonomskim, sa kojima se i Srbija, ali i EU suočavaju poslednjioh nekoliko godina", dodaje Bobićeva.

Teret izbegličke krize Uniju je savio više od finansijske. Posle bauka Gregzita, postavlja se pitanje Bregzita. U žaru kampanje za ostanak Britanije u zajednici, britanska ministarka preispituje proširenje i pristupanje Srbije.

"To je jedna direktna posledica onoga što se dešava u Velikoj Britaniji namenjenjo je domaćem javnom mnjenju i to ne bi trebalo da nas obeshrabri", navodi Joksimovićeva.

Ohrabruje podatak da čak dve trećine građana veruje da Srbija treba da sprovodi reforme neophodne za ulazak u evropsku porodicu, čak i da nisu deo uslova koji dolaze iz Brisela.