Briselski ključ za srpsko-hrvatski spor

Hrvatska ne blokira pregovore Srbije sa EU, ali očekuje da Srbija ispuni svoje obaveze, tako hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović objašnjava izostanak zvaničnog stava Zagreba o otvaranju poglavlja 23 za Srbiju. Iz Beograda poruka da Hrvatska nema razloga da blokira Srbiju, a Srbija neće menjati svoje zakone. Ključ rešenja je u Briselu - ako do utorka ne bude jasan stav Hrvatske, debata bi mogla da bude podignuta na viši politički nivo.

Usled nesuglasica Beograda i Zagreba, loptica je u dvorištu Brisela. A tu su pravila jasna - ako je neko pitanje nemoguće rešiti u komitetu, debata može da se podigne na viši nivo. Izvor RTS-a u Briselu saznaje da će o poglavlju 23 najverovatnije odlučivati ambasadori zemalja članica Unije. Time se na neki način pojačava pritisak da se Hrvatska izjasni.

Dragan Đukanović iz Centra za spoljnu politiku rekao je da će ovo pitanje hrvatske blokade srpskog puta ka EU biti prevaziđeno upravo zahvaljujući političkoj volji tih drugih zemalja EU.

U Beogradu su uvereni da će stav 27 zemalja i zvanični Brisel prevagnuti nad zamerkama Zagreba.

"Sama činjenica da koncept nacionalnog saveta nacionalnih manjina, na koji sistem nacionalnih manjina u Srbiji funkcioniše, i sama činjenica da se taj model preuzima u drugim državama, govori o tome kako su prava nacionalnih manjina u Srbiji zaštićena", kaže ministar pravde Nikola Selaković.

I dok ministar pravde priželjkuje da i prava Srba u regionu budu poštovana, predstavnik Srba u Saboru naglašava da Hrvatska nema moralno pravo da uslovljava Srbiju.

Milorad Pupovac iz Srpskog narodnog vijeća kaže da Hrvatska ima obaveze u vezi sa pravima manjina.

"To je pomenuto u aneksu sedam i kada se ne bi pogoršavao položaj manjina, kao što se pogoršava poslednjih meseci i godina u Republici Hrvatskoj, tako da mislim da je to šteta za odnose dve zemlje, za evropsku perspektivu celoga prostora, a na kraju i za samu Hrvatsku", ističe Pupovac.

Umesto uzajamne podrške na evropskom putu, upravo su zemlje regiona jedna drugoj često postavljale teže uslove. Zato sadašnji zahtev Hrvatske, za poznavaoce prilika, nije iznenađenje.

"Jeste ovo poglavlje 23 možda i najosetljivije jer se tiče osnovnih prava, pa samim tim i onoga na čemu Hrvatska insistira, a to je status Hrvata u Srbiji, ali mislim da će to biti prevaziđeno i da kod otvaranja nekih novih poglavlja neće biti ovako drastičnih uslovljavanja Hrvatske, ali da će se neki novi uslov svakako pojavljivati", rekao je Dragan Đukanović iz Centra za spoljnu politiku.

Status Srba u Hrvatskoj, gotovo 150 kilometara granice na Dunavu - samo su najčešće pominjana, ali ne i jedina otvorena pitanja između dve zemlje. Uvek postoji i mogućnost za bilateralni dogovor, za koji su, ipak, potrebne dve strane.

Број коментара 4

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.