Usvojeni zakoni o policiji i javnom redu i miru

16.30 - Skupština obacila predloge autentičnih tumačenja Zakona o autorskom i srodnim pravima i Zakona o elektronskim medijima.

16.25 - Usvojeni zakoni o javnom okupljanju i oglašavanju i informacionoj bezbednosti.

15.30 - Parlament izglasao zakone o policiji i javnom redu i miru.

Zakon o policiji predviđa reorganizaciju MUP-a, karijerno napredovanje u tom sektoru, jednu specijalnu jedinicu i jačanje sektora unutrašnje kontrole, dok pripadnicima policije omogućava da se služe i elektrošokovima i raspršivačima sa nadražajnim sredstvima.

Zakon stavlja akcenat na karijerno napredovanje, tako da će stručna obuka, obrazovanje i usavršavanje, kao i ocenjivanje službenika biti osnovni parametar prilikom odlučivanja o odabiru kadrova i personalnim rešenjima za određena radna mesta.

Onemogućeno je napredovanje isključivo po odluci neposredno višeg rukovodioca i ispunjavanjem zakonskih uslova u pogledu godina staža, već napredovanje podrazumeva i napredak u znanju i veštinama, počiva na principima profesionalnog planiranja, odabira, selekcije i edukacije i na kontinuiranom učenju.

U praksu policije uvode se nova sredstva prinude, među kojima su i elektrošokovi, kako bi, navodi se u obrazloženju, policijski službenici mogli postići isti cilj bez upotrebe vatrenog oružja i nanošenja teških telesnih povreda.

Sektor unutrašnje kontrole dobiće značajno veća ovlašćenja i predviđa se obavljanje "testova integriteta" i deponovanje imovinskih karti rukovodilaca u Ministarstvu, sa mogućnošću provere i ostalih zaposlenih, čime se značajno podiže nivo kontrole i stepen uvida u podatke o imovinskom stanju zaposlenog u svrhu borbe protiv korupcije.

Predviđeno je razdvajanje poslova na unutrašnje i policijske, pri čemu je Direkcija policije nadležna za obavljanje policijskih i drugih poslova, dok ostale poslove iz delokruga Ministarstva obavljaju sektori.

Predviđena je i podela službenika na policijske i državne službenike, a prepoznavanje ovih kategorija po organizacionim jedinicama biće znatno olakšano, budući da policijske poslove obavljaju policijski službenici, a unutrašnje poslove policijski i državni službenici.

Direkcijom policije rukovodi direktor policije, koga postavlja Vlada Srbije na pet godina, na predlog ministra, a on može biti izabran u najviše dva mandata.

Direktora policije može razrešiti Vlada, na obrazloženi predlog ministra, ako ne ostvari rezultate.

U sastavu Direkcije policije su organizacione jedinice u sedištu – uprave, centri, jedinice, specijalna i posebne jedinice policije, i van sedišta – Policijska uprava za grad Beograd, područne policijske uprave i policijske stanice.

Specijalna jedinica policije je Specijalna antiteroristička jedinica, a posebne jedinice policije su Žandarmerija, Helikopterska jedinica i Jedinica za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata, a u Policijskoj upravi za grad Beograd Policijska brigada.

Kazne za prosjačenje, tuče, prostituciju

Zakonom o javnom redu i miru kažnjavaju se, pored ostalog, prosjačenje, tumačenje snova, prostitucija i paljenje pirotehničkih proizvoda ili pucanje, ukoliko se time narušava javni red ili mir ili stvara uznemirenje građana.

Usvojenim zakonom je predviđeno da se građanin koji prosjačenjem ugrožava spokojstvo građana ili narušava javni red i mir kazni novčanom kaznom od 5.000 do 10.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana.

Organizator prosjačenja ili onaj koji za prosjačenje koristi decu ili maloletne osobe kazniće se novčanom kaznom od 50.000 od 150.000 dinara ili kaznom zatvora od 30 do 60 dana.

Zakon predviđa kazne i za one koji paljenjem pirotehničkih proizvoda narušavaju javni red i mir ili ugrožavaju bezbednost građana – kazniće se novačnom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara ili radom u javnom interesu od 40 do 120 sati.

Predviđeno je i da onaj ko pucanjem iz vatrenog ili drugog oružja ili imitacije oružja narušava javni red i mir bude kažnjen novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara ili kaznom zatvora od 30 do 60 dana.

Izazivanje ili učestvovanje u tuči biće kažnjeno novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara ili kaznom zatvora od 30 do 60 dana, a ukoliko je u grupi koja na taj način narušava javni red tri ili više osoba, kazna će biti 30 do 60 dana zatvora.

Ko se odaje prostituciji, koristi usluge prostitucije ili ustupa prostorije radi prostitucije, biće kažnjen novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara ili kaznom zatvora od 30 do 60 dana, a onaj ko maloletnoj osobi ustupa prostorije radi prostitucije, zatvorom od 30 od 60 dana.

Prikupljanje dobrovoljnih priloga građana ubuduće neće biti moguće ako se o tome ne obavesti nadležna jedinica MUP-a, a može trajati najduže 60 dana posredstvom humanitarnih i drugih udruženja.

Prema Zakonu o javnom okupljanju, ubuduće neće biti dozvoljeno okupljanje na mestu na kojem, zbog karakteristika samog mesta ili njegove posebne namene, preti opasnost od nastupanja ugrožavanja bezbednosti ljudi i imovine, javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti.

To su zdravstvene ustanove, škole, predškolske ustanove, prostor ispred objekata od strateškog i posebnog značaja za odbranu i bezbednost države.

Takođe, okupljanje neće biti dozvoljeno na mestima na kojima se njegovim održavanjem krše ljudska i manjinska prava i slobode drugih, ugrožava moral ili na mestima koja su zatvorena za javnost.

Javna okupljanja mogu da se održavaju, po pravilu, u vremenu između šest i 24 sata.

Alkoholna pića sa manje od 20 odsto alkohola ubuduće će moći da se reklamiraju u elektronskim medijima od 18 do šest sati ujutru, a sa većim procentom alkohola od 23 do šest ujutru, predviđeno je Zakonom o oglašavanju koji je danas usvojila Skupština Srbije.

Reklamiranje pića koje sadrži do 20 odsto alkohola biće dozvoljeno i na javnom prostoru, na mestu koje je udaljeno najmanje 100 metara vazdušnom linijom od najbliže tačke kompleksa predškolske, školske, zdravstvene ustanove ili ustanove namenjene maloletnicima, na prevoznim sredstvima, osim sredstava javnog prevoza.

Propisano je i da u okviru jednog punog sata emitovanog programa komercijalnih pružalaca medijske usluge, TV oglašavanje i TV prodaja ne mogu zauzimati više od 20 odsto vremena, a za programe ustanove javnog medijskog servisa i pružaoce medijske usluge civilnog sektora više od 10 odsto.

Poslanici su izglasali i Zakon o informacionoj bezbednosti koji predviđa obrazovanje Nacionalnog centra za prevenciju bezbednosnih rizika u informaciono-komunikacionim sistemima i Tela za koordinaciju poslova informacione bezbednosti kao koordinacionog tela Vlade Srbije.

Nacionalni centar prikuplja i razmenjuje informacije o rizicima za bezbednost informaciono-komunikacionih sistema i u vezi s tim obaveštava, upozorava i savetuje lica koja upravljaju tim sistemima, kao i javnost.

Zakon, pored ostalog, predviđa i obaveze i odgovornost operatera informaciono-komunikacionih sistema u slučaju kada su određene aktivnosti u vezi sa tim sistemom poverene trećim licima, kao i obavezu obaveštavanja nadležnih organa o incidentima koji mogu da imaju značajan uticaj na narušavanje informacione bezbednosti.

Odbačeni predlozi autentičnih tumačenja dva zakona

Poslanici Skupštine Srbije nisu usvojili predloge autentičnih tumačenja Zakona o autorskom i srodnim pravima i Zakona o elektronskim medijima.

Autentično tumačenje Zakona o autorskom i srodnim pravima niko nije podržao, dok je za autentično tumačenje Zakona o elektronskim medijima glasalo 17 poslanika.

Predlog autentičnog tumačenja Zakona o autorskom i srodnim pravima inicirala je poslanica SNS-a Dušica Stojković, a u njemu piše da se autorskim delom ne može smatrati i uživati autorsko-pravnu zaštitu svaka rutinski izrađena fotografija, koja se pojavljuje i preuzima u elektronskom obliku, bez obzira na to da li je originalna duhovna tvorevina autora.

U obrazloženju se navodi da su obične fotografije, a posebno one koje su u sastavu novinarskog članka kao ilustracija teksta, rezultat isključivo mehaničke, rutinske, odnosno fizičke radnje, te da treba da imaju pravnu zaštitu na osnovu opštih principa građanskog prava, ali ne u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.

Protiv njegovog donošenja bila su udruženja fotografa i foto-reportera, kao i DS, s obrazloženjem da ugrožava njihova prava, budući da se time precizira da fotografija nema nikakvu autorsku zaštitu.

Iz SNS-a su tokom skupštinske debate o tom aktu tvrdili da se ničija prava ne dovode u pitanje, već da se uvodi dvostruki pravni režim zaštite – jedan po Zakonu o autorskom i srodnim pravima, a drugi po Zakonu o obligacionim odnosima.

Premijer Aleksandar Vučić je pre nekoliko dana rekao da će se taj problem rešiti tako da se pomogne foto-reporterima.

Autentično tumačenje Zakona o elektronskim medijima takođe je inicirao SNS kako bi se razrešile nedoumice o izboru kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) u ime udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja i zaštita dece.

U njemu piše da te organizacije treba dogovorom da utvrde konačan predlog dva kandidata, a da se u suprotnom konačan predlog zajedničkog kandidata utvrđuje glasanjem, tako što predstavnik svake organizacije glasa za jednog kandidata, posle čega se utvrđuje konačan predlog dva kandidata koji su dobili najveći broj glasova.

Tokom rasprave o autentičnom tumačenju Zakona o elektronskim medijima, iz DS-a je apelovano na poslanike da ga ne podrže, jer za cilj ima favorizovanje u postupku izbora člana REM-a, kako bi bio izabran Goran Peković, dok su iz vladajuće većine odbačene primedbe o neregularnosti prilikom izbora člana REM-a.