Ko su sve javni funkcioneri?

Javno preduzeće može od svog kapitala da osnuje novu, takozvanu ćerku-firmu, a njeni rukovodioci nisu javni funkcioneri i imaju drugačija prava i obaveze. Tako je, bar, prema tumačenju pojma funkcioner iz Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji je nedavno usvojen u Skupštini Srbije.

Regulatorna tela i nevladine organizacije upozoravaju da onaj ko upravlja državnom imovinom jeste javni funkcioner i da njegov rad mora biti transparentan i kontrolisan.

Rukovodioci u javnim i preduzećima gde je država većinski vlasnik imaju status javnih funkcionera. Takav status nemaju direktori i članovi nadzornih odbora ćerki-firmi koje su osnovala državna preduzeća. Upućeni tvrde da bi i oni trebalo da imaju titulu javnog funkcionera. Međutim, Skupština kaže - ne.

Nemanja Nenadić iz "Transparentnosti Srbija" kaže da je nelogično da direktori velikih preduzeća, javnih preduzeća koja su u državnom vlasništvu budu pošteđeni te obaveze, a da se ona odnosi recimo na člana opštinskog veća iz neke opštine sa juga Srbije.

Time što ih zakon ne smatra javnim funkcionerima, ovi direktori i članovi nadzornih obdora lišeni su kontrole koju bi inače imali.

Zakon propisuje da je javni funkcioner dužan da podnosi izveštaj o svojoj imovini, pre, posle i tokom mandata. Za sve dodatne poslove mora da traži odobrenje Agencije za borbu protiv korupcije. Njegov rad trebalo bi da bude i javan i kontrolisan.

"Mi ćemo i dalje insistirati u parlamentu na ovoj logici da svako ko upravlja državnim i društvenim kapitalom, ma ko da ga postavlja, jeste funkcioner. Osnovna je logika da mora odgovarati za nešto što je državna, tj. društvena svojina", kaže član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Božo Drašković.

Akcionim planom koji prati Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije predviđene su izmene i dopune spornog Zakona, do kraja 2014. godine, saznajemo u Ministarstvu pravde