Radni papir iz Brisela neprihvatljiv

Uoči nastavka dijaloga Beograda i Prištine, postavlja se pitanje: šta ako 2. aprila u Briselu na stolu bude isti papir kao i u sedmoj rundi? Predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun je, gostujući u emisiji Oko, rekao da Srbija neće menjati svoju strategiju u pregovorima i, ukoliko joj bude ponuđen isti papir, pregovarački tim Beograda će ga odbiti.

Ovde možete pogledati/preuzeti emisiju Oko 

"Nema nove strategije, mi smo je definisali Rezolucijom u Skupštini. Platforma je ostavila prostor za dovogor s Prištinom, međutim na poslednjoj rundi smo bili suočeni s papirom koji Srbija ne može da prihvati, jer ne garantuje ni minimum zaštite naših vitalnih držvnih i nacionalnih interesa", kaže Drecun.

Državni vrh sada treba da usaglasi stavove o onome što je ponuđeno, kaže Drecun, koji je i funkcioner Srpske napredne stranke. Smatra da su najvećim pritiscima izloženi prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić i predsednik Srbije Tomislav Nikolić.

"Izloženi smo pritisku, a to je kad vam se stavi do znanja da će svaki sledeći papir biti nepovoljniji po Srbiju, a i ovaj sadašnji je nepovoljan, a onda vam se usput stavi do znanja da je evropski put ugrožen i da će se menjati situacija na terenu", kaže Drecun.

Ponavlja da ako bude ponuđen isti papir ili neznatno promenjen, Srbija će ga odbiti.

Istoričar Dragomir Anđelković ocenjue da sadašnja situacija veoma podseća na 1914. godinu i početak Prvog svetskog rata, te da Srbija mora da se "okupi oko pozicicije koju ima".

"Sada ovo što se nudi je uvod u egzodus", kaže Anđelković. Ponuđeni predlog je, prema njegovoj oceni, nešto što mora da se odbije.

Rezolucija je definisala da su izvršna vlast, pravosuđe i policija minimum i da od toga ne sme da se odstupi i da "vlast ne sme da poklekne", navodi Anđelković.

Borba za minimum autonomije

Saradnik Instituta društvenih nauka Ognjen Pribićević ocenjuje da je teška pozicija Srbije rezultat "problema u koje smo se doveli 90-ih godina" i da se sada treba izboriti za minimum onoga što imaju druge autonomije u svetu.

Pribićević kaže da je analizirao primer Olandskih ostrva, koja imaju apsolutan autoritet nad policijom i javnom bezbednošću.

Upozorava da je pozicija Srbije teška, jer protiv nje nije samo albanska strana, nego i Brisel i Vašington.

Drecun upozorava da je manevarski prostor sužen, ali da srpska strana pokušava da u pregovore uključi i Ujedninjene nacije.

Pregovaračka pozicija je teža ako se ima u vidu da Beograd može da bude proglašen za krivca za neuspeh pregovora, a to bi, smatra Drecun, moglo da pogorša položaj srpskog naroda na Kosovu.

"Mi moramo da ih zaštitimo čak i u uslovima ako se ne dogovorimo", kaže predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju.

Anđelković smatra da je Srbija sada između dve humanitarne katastrofe, jedna je da bude proglašena za neuspeh pregovora, druga - da previše popusti u pregovorima. Obe situacije, kaže, mogu da izmene etničku strukturu u Pokrajini.

Nemačke poruke - poruke Vašingtona

Poruke koje je u Beograd donela delegacija Bundestaga prošle nedelje ne predstavljaju ništa novo, smatra Pribićević, koji je bivši ambasador u Nemačkoj.

"To se sve nadovezuje na posetu Angele Merkel Beogradu 2011. godine, kada je govorila o paralelnim institucijama na Kosovu", kaže Pribićević.

Objašnjava da Nemačka nema jasnu politiku kada je reč o Balkanu i da sve što radi radi u saglasnosti sa Vašingtonom.

"Nemačke zahteve je teško ispuniti, a na rezultat pregovora mnogo će uticati i to gde velike sile vide poziciju Srbije", kaže Pribićević.

Drecun smatra da se pred Srbiju stavljaju čak i "veštački uslovi", koje je nemoguće ispuniti i da bi to mogla da bude poruka da region nije dobrodošao u Evropsku uniju.