Četiri stuba srpske spoljne politike

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da Srbija ima četiri stuba spoljne politike: Evropska unija, Rusija, SAD i Kina, i da će to u dužem periodu biti osnovna doktrina spoljne politike.

U drugom delu intervjua "Politici", koji je objavljen danas, Tadić je istakao "da se nijednog trenutka ne sme smesti sa uma da Srbija kao svoj centralni politički cilj postavlja članstvo u Evropskoj uniji" i ocenio da strategijska partnerstva sa SAD, Rusijom i Kinom ne ometaju postizanje tog zadatka.

"Smatram da je danas Srbija zaokružila svoju spoljnopolitičku doktrinu. Na početku 21. veka svet je doživeo dve značajne promene. Prvo smo imali nedvosmislenu dominaciju SAD i zaokruživanje ekonomskog prostora EU i pojavu nove evropske valute. Druga izmena je došla posle svetske finansijske krize kada je Kina potpuno jasno nastupila kao budući svetski ekonomski lider", naveo je Tadić.

Prema njegovim rečima, te činjenice Srbija mora da uzme u obzir i tako kreira svoju spoljnu politiku.

"U međuvremenu, Rusija je pre nastanka svetske ekonomske krize zbog rasta cena nafte i zemnog gasa obnovila svoje ekonomske i spoljnopolitičke potencijale i bila veliki prijatelj u podršci Srbiji u odbrani integriteta naše zemlje na Kosovu i Metohiji što nas je nedvosmisleno vodilo u posebno bliske odnose s Rusijom, pored istorijskog prijateljstva", rekao je Tadić.

Privlačenje kineskih investitora

Predsednik Tadić je ocenio je da je najvažniji segment ekonomskih odnosa Srbije i Kine privlačenje kineskih investitora.

"Za njih se danas bore svi u svetu i važna okolnost je da je formulisana nova doktrina u kineskoj ekonomskoj politici, doktrina odlaska u druge zemlje. Zajednička izjava predsednika Hu Đintaoa i moja o strategijskom partnerstvu čini kudikamo verovatnije kineske investicije u srpskoj ekonomiji", rekao je Tadić.

On je naveo da je jedna od konkretnih posledica putovanja u Kinu sporazum čiji je deo most koji spaja dve obale Dunava u Beogradu i da veruje da će već sledeće godine otpočeti radovi, kao i da je "važan posao i izgradnja bescarinske industrijske zone i novog lučkog kapaciteta".

"Ideja je jednostavna-da se naši sporazumi o slobodnoj trgovini sa EU, zemljama CEFT-a, Rusijom i Turskom na neki način, ne samo kada su kineski partneri, nego i svi ostali, iskoriste kako bi proizvodnja u Srbiji mogla da bude plasirana na ta tržišta od osamsto miliona stanovnika", rekao je Tadić istakavši da veruje da su i kineski partneri, kao i mnogi drugi u svetu, izuzetno zainteresovani za taj potencijal.

Prema njegovim rečima, na ekonomskim forumima u Pekingu i u Šangaju naši privrednici su garantovali da će u oktobru ili novembru prve kineske investicije ugledali svetlo dana u Srbiji.

"Ja sam rekao da ću doći da otvorim te nove proizvodne pogone ako je to istina i nadam se da će tako i biti", rekao je Tadić navodeći da je reč o proizvodnji bele tehnike, što bi bilo izuzetno korisno jer bi smanjila naš spoljnotrgovinski deficit, kao i da bi bilo veoma značajno da se obnovi proizvodnja, na primer, televizora u Srbiji ili rashladnih uređaja.

"Mi do izjave o strateškom partnerstvu nismo došli tokom našeg boravka u Kini, već je ta izjava pripremana poslednje četiri godine. Ja sam tri puta bio u poseti Kini u poslednje četiri godine i svaki put smo išli korak dalje. Ono što je važno da se zna u našoj javnosti jeste da principi koje smo predsednik Hu Đintao i ja definisali podrazumevaju da sve što činimo činimo na obostranu korist", rekao je Tadić.

On je rekao da "nema nikakve dileme da u godinama i decenijama koje dolaze Kina dolazi na čelno mesto u svetskoj ekonomiji i s takvom zemljom je po definiciji korisno imati strategijsko partnerstvo".

Članstvo u EU nepromenljiv cilj

Navodeći da je najvažnije da Srbija postane članica EU i da je to politički cilj koji je nepromenljiv, Tadić je istakao da da je izuzetno zadovoljan što je upravo u razgovorima s predsednikom Hu Đintaom izričito naglašeno da je interes Kine da Srbija što pre postane članica EU, a isti takav stav imaju i Rusija i SAD.

Predsednik Tadić je podsetio da je ove godine išao u zvaničnu posetu Francuskoj i Španiji, koje su nedvosmisleno evropske zemlje, a posle toga i među nesvrstane, pa Srbija nije otišla u nesvrstane.

"Sastao sam se s potpredsednikom SAD Džozefom Bajdenom, dolazi nam predsednik Rusije Dmitrij Medvedev, sasvim sigurno ću u Njujorku sresti i predsednika Baraka Obamu", rekao je Tadić navodeći da će se to dogoditi tokom zasedanja Generalne skupštine UN.

"To neće biti zvanični razgovori, već će biti radni razgovor i to je, ja mislim, dobro za Srbiju", dodao je Tadić.

Na pitanje kako tumači najnoviju izjavu ruskog premijera Vladimira Putina da su s moralno-etičkog stanovišta poređenja Kosova s Južnom Osetijom i Abhazijom opravdana, i da li je to nagoveštaj redefinisanja ruskog stava u odnosu na Kosovo i Metohiju, Tadić je rekao da "ono što je najvažnije za Srbiju jeste da mi imamo neprekidno i direktno komunikaciju sa institucijama Rusije i da se ruska politika prema Kosovu i međunarodnim multilateralnim institucijama ne menja".

"Biće prilike da to još jednom potvrdimo tokom boravka predsednika Medvedeva u Srbiji. Ovakva jedna izjava može biti stavljena u kontekst odnosa sa SAD i političkih poteza koje su SAD povlačile u poslednje dve godine, a nikako u kontekst odnosa prema Srbiji, odnosno prema Kosovu", rekao je Tadić.

On je rekao da Srbija nema nameru da postane članica Pokreta nesvrstanih, koji mora da bude reformisan.

"S druge strane, veže nas duboko prijateljstvo sa mnogim nesvrstanim zemljama. Svi racionalni razlozi nas vode ka tome da sarađujemo s Pokretom nesvrstanih. Zbog toga smo i predložili obeležavanje 50. godišnjice nesvrstanih u Beogradu", rekao je Tadić.