Nesvrstani ponovo u Beogradu

Beograd će u naredna dva dana biti centar međunarodne političke aktivnosti. Nakon septembra 1961. godine, kada je bio domaćin osnivačke konferencije Pokreta nesvrstanih, Beograd će ponovo ugostiti zvaničnike Pokreta na 50. godišnjicu njegovog osnivanja. Dolazak na jubilarnu konferenciju potvrdilo je 106 delegacija sa četiri kontinenta.

Pokret čiji su idejni tvorci bili jugoslovenski predsednik Tito, indijski premijer Nehru i egipatski predsednik Naser, osnovan je u Beogradu 1961. godine kao protivteža blokovskoj podeli sveta, kolonijalizmu i trci u naoružanju.

Na samitu su učestvovali šefovi država i vlada 25 vanblokovskih zemalja, većina iz Afrike i Azije i dve evropske: Afganistan, Alžir, Burma, Cejlon, Etiopija, Gana, Gvineja, Indija, Indonezija, Irak, Jemen, Jugoslavija, Kambodža, Kipar, Kongo, Kuba, Liban, Maroko, Mali, Nepal, Saudijska Arabija, Somalija, Sudan, Tunis i Ujedinjena Arapska Republika, koju su tada činili Egipat i Sirija.

Prisustvovali su i predstavnici 40 oslobodilačkih i antikolonijalnih pokreta. Tri zemlje - Bolivija, Brazil i Ekvador - bili su u ulozi posmatrača.

Ambasador u penziji i jedan od organizatora konferencije Mihajlo Stevović kaže da se značaj tog skupa često zanemaruje iako je potpuno jasno koliko je pokret bio važan za ublažavanje neprijateljstava između blokova i za očuvanje mira u svetu.

Pokret je, bez sumnje, odigrao određenu ulogu u oslobođanju pojedinih zemalja od kolonijalnih sila, kao i u borbi za smenjenje jaza između bogatog severa i siromašnog juga, ali istoričari tek treba da ocene njegove stvarne domete.

Međutim, prve pukotine u pokretu počele su da se javljaju kada su pojedine zemlje članice počele da se priklanjaju Sovjetskom Savezu, odnosno SAD. Pokret se, zapravo, "slomio" čak desetak godina pre devetog beogradskog samita, odnosno 1979. godine, zbog unutrašnjih nesuglasica kada je Sovjetski Savez napao Avganistan, jer su neke države podržavale SSSR, a neke Avganistan.

Beograd je bio domaćin Nesvrstanima i 1989. godine, u predvečerje raspada SFRJ. Nedugo zatim, pao je i Berlinski zid i počela da se gubi jasna blokovska podela sveta. 

Pokret danas okuplja 118 zemalja, sa oko dve milijarde stanovnika. Srbija ima status posmatrača i ponovo će, kao pre 50 godina, ugostiti delegacije u Domu Narodne skupštine.

"Ovo će biti najveći skup koji se održava u svetu posle Generalne skupštine UN. Uprkos problemima sa kojima se suočavamo i svim nerešenim pitanjima koje se trudimo da rešimo koristeći diplomatska sredstva, Srbija ima ime i ugled u svetu. Najbolji dokaz je činjenica da se ovaj skup održava u Beogradu", kaže ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić.

Skupu će, uz šefove diplomatija sa četiri kontinenta, prisustvovati zvaničnici zemalja EU, regiona i predstavnici međunarodnih organizacija.

Ambasador Srbije pri misiji UN u Njujorku Feodor Starčević kaže da neće biti govora o nekim posebnim temama niti o političkim pitanjima, jer je to bio jedan od uslova za održavanje sastaka Nesvrstanih u zemlji koja nije formalno član.

Pokret nesvrstanih, za razliku od vremena osnivanja kad je imao pre svega političko-bezbednosni karakter, danas ima izrazito ekonomska obeležja. Više članica i zemalja posmatrača je u Grupi 20 ekonomski najjačih država sveta, od kojih zavisi izlazak iz globalne ekonomske krize.

Duško Simeonović iz Foruma za međunarodne odnose kaže da su naši politički a pre svega ekonomski interesi obnavljanje prijateljstva i jačanje saradnje sa nesvrstanim zemljama.

Privredna komora Srbije i Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza zato nameravaju da dvodnevni skup iskoriste kako bi predstavila svoje mogućnosti, ali i konkretne ponude.