Usvojena Deklaracija o Srebrenici

Skupština Srbije je, posle više od dvanaest sati rasprave, usvojila Deklaraciju kojom osuđuje zločin nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice u julu 1995. godine, na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde.

Od ukupno 149 poslanika koji su bili u sali, za Deklaraciju je glasalo 127, protiv je bio 21, dok jedan poslanik nije glasao.

Za dokument su glasali poslanici liste "Za evropsku Srbiju", G17 plus, SPS-PUPS-Jedinstvene Srbije i poslaničkog kluba manjina, a protiv su bili DSS i Nova Srbija, dok poslanici SNS-a, SRS-a i LDP-a nisu ni glasali.

Poslanici su o Predlogu deklaracije raspravljali više od 13 sati.

Poslanici vladajuće većine ukazivali su da je njeno donošenje dobra osnova da parlamenti drugih država osude zločine počinjene nad Srbima, a "podela žrtava" za opoziciju bila neprihvatljiva.

Usvajanjem Deklaracije, kojom je najoštrije osuđen zločin nad bošnjacima u Srebrenici, poručili su iz vladajuće koalicije, preuzima se odgovornost, ali krivica "ne pada" na ceo narod, što je osnovna primedba opozicije.

Oni su ukazali da nijedan zločin, počinjen nad pripadnicima srpskog naroda, neće biti zaboravljen, a predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović je najavila da će se pred poslanicima uskoro naći druga deklaracija, kojom će ti zločini biti osuđeni.

Poslanici LDP-a, nezadovoljni tekstom Deklaracije, naveli su da je Srbija odgovorna za genocid počinjen u Srebrenici, jer nije u potpunosti ispoštovala međunarodnu konvenciju o sprečavanju takvog zločina, iako je niko za to nije optužio.

Iz DSS-a su ukazali da taj dokument deli žrtve i da je štetan za Srbiju i Republiku Srpsku, jer svađa narode i ne osuđuje zločine nad Srbima.

Raspravu su obeležile polemike između naprednjaka Tomislava Nikolića i poslanika iz redova ZES-a, kao i nekoliko Esada Džudževića sa liste Bošnjačke liste "Za evropski Sandžak" sa jedne i Aleksandra Martinovića iz SRS sa druge strane.

Šefica polsničke grupe "Za evropsku Srbiju" Nada Kolundžija je, na početku sednice obrazlažići predlog deklaracije u ime 114 poslanika vladajuće većine koji su ga i podneli, kazala da će usvajanjem tog akta biti otvorene nove perspektive generacijama koje dolaze, a Srbiji vraćen međunarodni kredibilitet i ugled.

"Osnovna poruka dokumenta je da Srbija ne stoji iza počinilaca tog zločina, da ne pravi razliku između žrtava i da pođednako ceni svaku žrtvu, kao i da Skupština Srbije osuđuje zločin u Srebrenici, izražava iskreno saučešće porodičama žrtava i odaje postu stradalima", kazala je šefica vladajuće koalicije.

Građani Srbije su imali priliku da na RTS-u prate celu sednicu, jer je javni sevis, na osnovu pisanog zahteva predsednice parlament odlučio da ne prekida direktan prenos skupštinske rasprave o Deklaraciji o osudi zločina u Srebrenici.

Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak ocenio je večeras da Skupština Srbije treba da usvoji Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici, jer treba skinuti sramotu sa onoga što je tokom rata u bivšoj Jugoslaviji rađeno u ime srpskog naroda, i dodao da je "Srebrenica velika srpska sramota".

Polemika Nikolića i Senića

Lider naprednjaka Tomislav Nikolić vodio je oštru polemiku sa šefom poslaničkog kluba "Za evropsku Srbiju" Nadom Kolundžijom i zamenikom šefa poslanika G17 plus Vlajkom Senićem.

Kolundžija je rekla da vladajuća većina donošenjem deklaracije želi da kaže da se desio zločin i da se time sklanja svaka sumnja sa naroda i države.

Nikolić je izjavio da nisu svi u vladajućoj većini saglasni sa sadržinom dokumenta, ali da će za njega da glasaju zbog partijskih i ličnih interesa.

Lider naprednjaka je ocenio i da "Srbija u EU ne može da uđe, ne zbog neusvajanja ove ili sličnih rezolucija, već zbog toga što fabrike ne rade, vlada troši neograničeno novac, činovnici su korumpirani, cveta šverc".

Zamenik šefa poslanika G17 plus Vlajko Senić pozvao je Nikolića da u današnju raspravu "ne unosi stranačke odnose, a pogotovo da ne unosi stranačke odnose zbog ličnih problema".

Žustro su polemisali i šef poslaničke grupe LDP-a Čedomira Jovanovića koji je poslanika DSS-a Slobodana Samardžića optužio da iznosi "brutalne laži".

Samardžić je doveo u pitanje broj žrtava u Srebrenici i dodao da se Srbija nalazi na stubu srama i da joj je nametnuto da donese Deklaraciju koja je slična rezoluciji koju je usvojio Evropski parlament za "pola sata" pozivajući se na presudu Međunarodnog suda pravde.

Jovanović je rekao da je zapanjen i da "toliko brutalnih laži nije čuo u svom parlamentarnom iskustvu", dodajući da je "laganje u raspravi skandal".

Šef poslaničke grupe Za Evropsku Srbiju Nada Kolundžijan reagujući na tu polemiku rekla je da je očekivala da će se današnja rasprava voditi tako da "ne povredi ni živog ni mrtvog, ni našeg ni one druge".

"Verovala sam da ćemo danas govoriti o potrebi da se svaka žrtva izjednači i svaki zločin procesuira. Nije primereno licitirati sa brojem žrtva, možda tako neko umanjuje i broj naših žrtava", rekla je Kolundžija.

ZES: Srbija ne stoji iza zločina

Obrazlažući Predlog deklaracije, šefica poslaničke grupe ZES Nada Kolundžija rekla je da Skupština deklaracijom želi da najoštrije osudi stravičan zločin u Srebrenici, izrazi iskreno saučešeće porodicama ubijenih, oda poštu stradalima i obaveže se da pronađe i kazni počinioce.

Kolundžija je izjavila je da će usvajanjem Deklaracije biti zatvoreno tragično poglavlje nedavne prošlosti i otvorene nove perspektive generacijama koje dolaze, a Srbiji vraćen međunarodni kredibilitet i ugled.

Nada Kolundžija je, obrazlažući tekst Deklaracije, rekla da je osnovna poruka dokumenta da Srbija ne stoji iza počinilaca tog zločina, da ne pravi razliku između žrtava i da podjednako ceni svaku žrtvu.

Istovremeno Srbija, prema njenim rečima, poručuje da neće zaboraviti svoje žrtve i da će insistirati da odgovorni za njihovo stradanje ne izbegnu pravdu.

Šefica poslaničke grupe G17 plus Suzana Grubješić izjavila je da Skupština Srbije usvajanjem deklaracije o zločinu u Srebrenici osuđuje "fabriku smrti" i ukazala da donošnje tog dokumenta mora da bude iskreno.

"Deklaracija ne treba da ima veze sa EU, politikom, tranzicijom, već sa onim da li možemo da odgovorimo na pitanje da li smo uopšte ljudi", rekla je Grubješić.

Grubješić je rekla da nema konsenzusa o toj deklaraciji ali i da ne treba ni da je bude "sa onima koji prelepljuju Bulevar Zorana Đinđića imenom ratnog dželata Ratka Mladića i onima koji su to prestali da rade pre dve, tri godine".

Šef poslaničke grupe SPS-JS Branko Ružić izjavio je da je donošenje Deklaracije o osudi zločina u Srebrenici hrabar čin i poruka pomirenja.

"Veoma je važan zahtev da se ne poslanici bave pravnim definicijama zločina, već da postignu što širi konsenzus u sveobuhvatnoj političkoj osudi zločina u Srebrenici, ali i nad Srbima što će i uslediti", rekao je Ružić.

NS i DSS tražili povlačenje Deklaracije

Šef poslaničke grupe Nove Srbije Velimir Ilić zatražio je da republički parlament povuče iz procedure predloženu deklaraciju i donese deklaraciju kojom bi bili osuđeni svi zločini koji su počinjeni na teritoriji bivše Jugoslavije.

Ilić je rekao da predložena deklaracija o Srebrenici podgreva mržnju u Srbiji, iritira porodice čiji su članovi stradali u sukobima na prostoru bivše Jugoslavije, a da se budućim generacijama "stavlja žig kojeg nikada neće moći da se oslobode".

"Mi osuđujemo zločin u Srebrenici, ali ništa manji i blaži nisu bili zločini u drugim delovima. Zločin je zločin i zločinci se moraju identifikovati i privesti pravdi, ali ne možemo izvući Srebrenicu, a sve drugo zanemariti", kazao je Ilić.

Šef poslaničke grupe DSS-a Miloš Aligrudić pozvao je poslanike da ne usvajaju posebnu deklaraciju o zločinu u Srebrenici, jer će time "državu baciti u kaljugu".

Kada izdvojite posebnom deklaracijom poseban zločin vi ste označili Srbiju kao genocidnu državu, istakao je Aligrudić.

"Srpski narod ne može biti odgovoran za aktivnosti pojedinaca, kao što srpski narod nije odgovoran za politiku koja je vođena devedesetih godina", poručio je Aligrudić i objasnio da onda ne bi bilo snage 2000-te godine da se smeni jedan režim.

"Ovo je poslednja prilika da Skupština odustane od blaćenja sopstvene države i naroda", upozorio je Aligrudić.

Šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke Dragan Todorović izjavio je da bi predlog Deklaracije o osudi zločina u Srebrenici trebalo povući iz skupštinske procedure, jer bi, kako je ocenio, njeno usvajanje moglo imati nesagledive štetne posledice.

SNS podneo svoj predlog deklaracije

Šef poslaničke grupe "Napred Srbijo" Tomislav Nikolić rekao je da će učestvovati u glasanju, iako ne podržava Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici koji je podnela vladajuća koalicija, ali da se zalaže za osudu zločina na prostoru bivše Jugoslavije.

Na početku rasprave, naprednjaci su podneli podneli svoju deklaraciju o osudi svih zločina učinjenih u građanskom ratu u bivšoj Jugoslaviji i posebno zločina u Srebrenici.

Nikolić je rekao da se predloženom deklaracijom želi da sami sebe proglasimo isključivim krivcima za sve što se desilo i da se svoj narod osudi kao jedini koji je počinio zločin i dodao da narod ne čini zločine već pojedinci.

Tomislav Nikolić smatra da bi mnogo toga moglo da se popravi u tekstu deklaracije kada bi predlagači imali hrabrosti da nabroje i svoje i tuđe žrtve i svoje i tuđe zločine.

Nikolić je poručio predlagačima da se ni u čije ime ne izvinjavaju, posebno ne u ime nevinih, ali ni krivaca, jer, kako je rekao, njih treba pred sud pa nek se pri izricanju kazne izvinjavaju.

Predsednik SNS-a je pitao zašto se donosi deklaracija koja nije odraz volje većine i kada će se neki reciprocitet ostvariti sa drugim narodima.

Poslanici iz Sandžaka o Dekleraciji

Poslanik Bošnjačke liste Esad Džudžević pozvao je skupštinu da usvoji Rezoluciju Evropskog parlamenta o Srebrenici i pozvao državu da 11. jul proglasi danom sećanja na genocid u Srebrenici.

Džudžević je ocenio da je Rezolucija Evropskog parlamenta kojom taj dan proglašava danom sećanja na genocid "prava mera osude onoga što se dogodilo u Srebrenici jula 1995. godine".

On je najavio da će poslanici Bošnjačke liste sačekati kraj rasprave o ovoj bolnoj i emotivnoj temi i doneće odluku o samom činu glasanja o predloženoj deklaraciji o Srebrenici.

Šef poslaničke grupe Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović izjavio je da niko na svetu nije srpski narod ni Srbiju optužio za genocid, ali da je njena odgovornost što nije u potpunosti ispoštovala međunarodnu konvenciju o sprečavanju genocida.

Jovanović je rekao da je LDP želela drugačiju rezoluciju.

"Očigledno je da to nije moguće, ne zbog toga što joj se suprotstavlja narod, već što nema unutrašniih snaga u društvu koje bi istinu učinile javnom", kazao je Jovanović.

Prema njegovoj oceni, Srebrenica se izdvaja "u odnosu na sve druge monstruozne zločine iz ratova devedesetih godina, po broju žrtva, po stradanju", a Međunarodni sud pravde i Haški sud su utvrdili da je na tom prostoru počinjen genocid.

Poslanik Saveza vojvođanskih Mađara Balint Pastor poručio je da će poslanici te stranke glasati za deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici, kao što će glasati i za dokument o osudi zločina nad Srbima u ratu u bivšoj Jugoslaviji.

"Kao narodni poslanici vojvođanskih Mađara, ne slažemo se sa svim formulacijama u tekstu Deklaracije o osudi zločina u Srebrenici, ali ćemo glasati za nju, kao što ćemo glasati i za Deklaraciju o osudi zločina nad srpskim narodom u ratu u bivšoj Jugoslaviji", rekao je Ištvan Pastor.

JS ipak za Deklaraciju

Iako je prethodno najavio da poslanici njegove stranke neće glasati za Deklaraciju, lider Jedinstvene Srbije Dragan Marković-Palma izjavio je da će oni, ipak, glasati za taj dokument.

Marković je novinarima pre početka sednice rekao da se predomislio, jer je najavljeno da će biti usvojena i deklaracija o zločinima nad srpskim narodom u bivšoj Jugoslaviji, a konsultacije u vezi sa tim predsednica parlamenta zakazala je za četvrtak.

Sednica Skupštine je danas na kratko bila prekinuta jer su šefovi poslaničkih grupa opozicije protestovali zbog načina na koji je Deklaracija pripremana i sednica sazvana.

U predloženoj Deklaraciji, koju je podnelo 114 poslanika liste "Za evropsku Srbiju", G17 plus, SPS I PUPS, piše da Skupština Srbije najoštrije osuđuje zločin izvršen nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice u julu 1995, kako je to utvrđeno presudom Međunarodnog suda pravde, i očekuje da druge države bivše Jugoslavije na isti način osude i zločine počinjene nad Srbima.