Sve češće ekstremno nevreme, čemu se možemo nadati u budućnosti

Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta u Beogradu rekao je, gostujući u Dnenviku RTS-a, da se planeta zagrejala za jedan stepen u odnosu na pre 100 godina. 

"Danas imamo atmosferu koja je toplija za jedan stepen i to znamo vrlo dobro pošto imamo puno podataka o tome. Takva atmosfera može da ima sedam odsto više vodene pare. To je jedan fizički zakon, tako da je atmosfera bogatija vodenom parom i u situaciji kada dođe do formiranja oblaka, pošto je vodena para glavno gorivo za formiranje oblaka i kiše, vi možete da očekujete da ćete imati više kiše, posebno u tako kratkim periodima", objašnjava Đurđević.

Kada se gledaju osmatranja iznad Srbije, broj dana sa tim ekstremnim padavinama skoro se udvostručio.

"Prva granica koju gledamo je 20 litara po metru kvadratnom, ovo je mnogo više i broj takvih dana je dvostruko veći. Samim tim je i rizik veći da se dešavaju te ekstremnije padavine pošto su u atmosferi nijanse u pitanju da li će da padne 40, 80 ili 110 litara po kvadratnom metru", kaže Đurđević.

Dodatni problem je i neodržavanje infrastrukture na odgovarajući način, kao i đubre u rečnim koritima. I ostali delovi sveta se suočavaju sa sličnim nepogodama. 

"To nije lokalna već globalna stvar, to što se vidi kod nas može da se vidi i u drugim krajevima sveta. Nije samo Edinburg u pitanju. Jedan od najboljih primera tih ekstremnih padavina je bio uragan u Americi pre nekoliko godina kada je palo 1.300 litara za dva-tri dana. To je količina koja je nemoguća u nekim stabilnim klimatskim uslovima. Tako da je priča o ekstremnim padavinama priča cele planete. To nam se jednostavno dešava i sve više će se dešavati u budućnosti", navodi klimatolog Đurđević.

Šta znači Pariski sporazum? 

"Pitanje je da li će se to mnogo promeniti ili manje zavisi od Pariskog sporazuma. Ako on uspe i zemlje članice UN urade ono što su obećale, a to je da prestanu da koriste fosilno gorivo oko 2060. ili 2070. godine, ta promena neće biti toliko značajna. Toj promeni možemo da se prilagodimo, da možemo da funkcionišemo sa takvim kišama. Ako se to ne dogodi, ona će promena biti drastično gora", kaže klimatolog.

Talas iz Sahare ne stiže direktno u Srbiju. Epicentar će biti iznad Francuske i Nemačke. Početkom sledeće nedelje, pošto taj sistem nije stacionaran, osetićemo malo više tog toplotnog talasa. Neće biti tako intenzivan kao što se prognozira za Francusku i Nemačku, gde se prognoziraju visoke temperature.

"Oni su imali problem sa toplotnim talasom 2003. godine, kada su imali visoke temperature, i tada su imali stradale i velike štete tako da su sada mnogo oprezniji. Samo u Francuskoj je stradalo 15.000, u celoj Evropi je stradalo skoro 30.000 ljudi. Sada pokušavaju da ljude bolje informišu šta da rade u takvim situacijama. To će trajati sigurno četiri do pet dana", navodi Đurđević.

Postoje situacije kada vreme postane hladno ili malo hladnije, ali to je ipak privremena priča u odnosu na globalno zagrevanje. Danas ima dvostruko više tih pozitivnih ekstrema u odnosu na negativne ekstreme, što je još jedan od signala da se planeta zagreva, ističe klimatolog Vladimir Đurđević.