Dve godine otac ju je nosio u školu, a danas Milica pomaže drugoj deci

U četvrtom razredu Osnovne škole Milica Sinđić je saznala šta je leukemija i borba za život. Umesto porodične kuće u Glušcima, sedam godina dom su joj bile bolničke sobe.

"Sve posledice i komlikacije koje su mogle da se dese, mene su zadesile, od gubitka sluha, ugradnje veštačkog kuka, potkolenice, epi-napada. Bilo je stvarno jako teških trenutaka, ali moja porodica je uvek bila tu za mene, bodrila me, nisu mi dali ni u jednom trenutku da odustanem i ja sam prosto imala tu volju za životom, da izađem kao pobednik, borila sam se i kada su lekari rekli da nema šanse da ću da preživim", priča Milica.

Dve godine Milicu je otac nosio do učionice. Čitala je sa usana i tako pratila nastavu. Za 18. rođendan dobila je kohlearni implant, posle četiri godine tišine, ponovo je mogla da čuje.

"Ona nikada nije rekla da je loše, kada su bili najlošiji momenti, kada su je pitali lekari, kako si Mico, ona je govorila da je dobro, uvek sam morala zbog nje da budem jaka, ma kako mi je bilo, bilo je teških momenata ali samo zahvaljujući Bogu i medicini, moja Milica je danas, ja smatram potpuno zdrava osoba", kaže Miličina majka Jelica.

Pored leukemije Milica se borila i sa predrasudama i nerazumevanjem vršnjaka. Zbog toga danas u okviru Mladica i udruženja "Čika Boca" pomaže drugoj deci.

"Mi pružamo podršku, svojim iskustvom deci koja se trenutno nalaze u takvoj situaciji u kojoj smo mi bili, ulivam im veru i nadu u izlečenje, da shvate da rak nije bauk, da postoji život i posle njega, ispunjava me to što mogu tim svojim iskustvom da uverim druge, u takvim situacijama, da ne odustaju od borbe", rekla je Milica.

Milici Sinđić se svakog meseca u Opštinskoj upravi u Bogatiću produžava ugovor o radu.

Dok čeka stalno zaposlenje, porodica joj je i dalje najveća podrška jer, kako kaže, kada je pobedila leukemiju, može i sve ostale prepreke u životu.