Miris karamelizovanog šećera u Leskovcu

Odrastao je uz miris i ukus karamelizovanog šećera. U kućnoj radionici izrađuje bombone, a u školskoj poslastičarnici kroz Uroševe ruke svakodnevno prođe stotine korpica. To je prvo što nauče. Kada se nešto voli, kaže, onda ne gledaš na sat niti osećaš umor.

„Najviše volja i na primer da imamo ruku za to, veštinu“, kaže Uroš Perović, učenik drugog razreda Trgovinsko-ugostiteljske škole, Leskovac.

Po tradicionalnoj recepturi nastaju doboš torta, korpice, indijane, minjoni. Majstorstvo je napraviti i ove starinske bombice, koje prve nestanu sa poslužavnika.

„Parizer-krem koji je posebnog ukusa hladimo na mermernoj ploči. Posle stavljamo keks i kokos. I ja stvarno uživam kad pravim bombice“, kaže Tamara Cvetković, učenica prvog razreda Trgovinsko-ugostiteljske škole.

„Sve generacije vole: i stari, i mlađi, i deca. Ne odstupamo od tih normativa što je nešto prepoznatljivo“, kaže profesor poslastičarstva Dragoljub Pejčić.

Kvalitet isti godinama, cena pristupačna pa je i potražnja velika. U vreme praznika naprave oko 200 kilograma kolača i torti. Sve što zarade ulažu u novu opremu i namirnice.

„I slavska je bila, evo sad i za Božić. Nemam reči. Ovo što ovde ima, ne možete da nađete na drugom mestu“, kaže Jasmina Dinić iz Leskovca.

Čuvaju svoju tradiciju, ali su uvek spremni i za novine u poslastičarstvu. Zahvaljujući projektu „Erazmus“, u februaru putuju u Atinu.

„Tamo ćemo u okviru raznih aktivnosti, radionica, stručnih poseta školi, raznim poslastičarnicama, fabrici slatkiša upoznati njihov način rada“, kaže Sanja Ilić, profesorka poslastičarstva.

Na smeru poslastičara godinama se traži mesto više. Devedesetoro ih je u tri razreda.

„Prosto iz razloga što će po završetku škole tačnije po završetku trogodišnjeh školovanja moći vrlo brzo da nađu svoj posao“, navodi Danka Ilić, pi-ar Trgovinsko-ugostiteljske škole Leskovac.

Uz nagrade koje osvajaju, leskovački poslastičari sakupljaju i stare recepte koje će uskoro pretočiti u knjigu.