Nemačka lokomotiva sa početka prošlog veka – kotlarnica u jednoj kraljevačkoj firmi

Od parne lokomotive koja je ostavljena na slepom koloseku u krugu industrije mesa u Ratini, vidi se samo tender za utovar uglja. Čak ni to ne ukazuje da se u savremenoj kotlarnici za proizvodnju tehničke pare nalazi impozantna parna lokomotiva. Depo gde je ostavljena je pregrađen i tako je bila sakrivena od javnosti. Vlasnik Milan Sibinović, koji je otkupio kraljevačku industriju mesa pre dve decenije, kaže da su on i njegov tadašnji poslovni partner u depou zatekli čak dve lokomotive.

„Sama železnica je jednu preuzela i sticajem okolnosti, nažalost, da tako kažem, nije sačuvana od te komercijalizacije i jednostavno je otišla u sekundarne sirovine“, kaže Milan Sibinović, vlasnik Kraljevačke industrije mesa.

Druga, na sreću, nije. Prepravljena je da služi kao kotlarnica. Iako je stara više od 80 godina, kotao je još očuvan kao i ložište za ugalj ili otpadno drvo.

„Ona proizvodi tehnološku paru sa nekih 10 do 12 bara pritiska i nekih pet tona na satu tehničke pare tako da ima i dalje upotrebnu vrednost, a u svakom slučaju, ona se mora sačuvati i treba da se sačuva“, kaže Milan Sibinović.

Lokomotiva je iz serije 33 i proizvedena je u Nemačkoj za vreme rata. U vlasništvo Jugoslovenskih železnica dospela je kao ratna reparacija.

Lokomotive ove serije bile su brze i pouzdane. Čuvene su i po tome što su na našim prugama vukle najslavniji voz u istoriji svetskih želenica – Orijent ekspres.

Ali ni slavni detektiv Herkul Poaro iz romana Agate Kristi „Ubistvo u Orijent ekspresu“ verovatno ne bi razrešio misteriju kako je lokomotiva teška 100 tona zaboravljena na slepom koloseku. Jedini koji nešto više zna o njoj je Živorad Deverdžić, koji je 36 godina održavao parne lokomotive u Kraljevačkoj ložionici.

„Ja tu lokomotivu iz 33. serije pamtim i radio sam opravku na njoj. Pa je to dosta godina ona bila u Ložionici. Ali ona je u najlošijem stanju bila i ona je stavljena na ugljanu rampu. Međutim, pojavila se klanica u Ratini i oni su tu mašinu osposobili da ide u klanicu da daje toplu vodu za njihove potrebe“, kaže Živorad Deverdžić, penzioner.

Lokomotiva više ne juri prugama, ali njen radni vek time nije okončan. Dokle ima pare u njenom kotlu, ona će raditi. Pogonski deo je blokiran, ali uz pomoć starih majstora poput Živorada, mogla bi da se osposobi. Makar da radi kao manevarka na industrijskim kolosecima.