Tkanje kao izvor prihoda i užitak

Dug je put od snovanja do ostvarenja onoga što je zamislila. Vodeći računa o vunici, teksturi, motivima, zahvaljujući slikarskom nadahnuću Snežana na najbolji način spaja tradiciju i umetnost. U svaki pončo utkano je mnogo boja i ljubavi i svaki je unikat. I šalovi i prostirke, jastuci, pokrivači.

"Važnije od tog zanata, od tehnike tkanja je to neko umeće sklapanja boja, kombinacija tih materijala i to je ono što daje lepotu", objašnjava Snežana Nikolić Stanković,tkalja i dizajnerka tekstila

Nikada neraspoložena ne seda za razboj, kaže Snežana. Važno je da se stvara sa lepim mislima, mirom u duši i u tišini. Njoj je pončo koji se tka 4 dana više od odevnog predmeta.

"Amerika i Norveška,Francuska, Nemačka ne znam gde sve nije otišao pončo. Ja pončoima dajem imena tako da je to još i zanimljivije", priča Snežana Nikolić Stanković.

Kada na kratko ostavi razboj lati se četkice i boja. Na platnima su uvek ptice a na suvenirima od pustovane vune čuvena leskovačka šara.

"Ja bockam. To je dug proces. Ovo se zove suvi pust", pokazuje Snežana Nikolić Stanković

Ljubav prema umetnosti spojila ih je još u školskoj klupi. Snežana i njen suprug Bratislav prva su generacija dizajnera tekstila koje je iznedrila leskovačka Tekstilna škola. Trebalo je kažu hrabrosti da zaplove u preduzetničke vode .

"Pratimo konkurse evropske komisije. Nedavno smo aplicirali i na konkursu "Norveška za vas" za nabavku novih mašina", kaže Bratislav Stanković, dizajner tekstila.

Nekada u Leskovcu nije bilo kuće bez razboja. U Snežaninoj radionici ih je tri. Najveća želja joj je da oživi ovaj stari zanat, da se što više mladih vrati korenima i tradiciji. Veruje da će u tome uspeti uz pomoć Nacionalne službe zapošljavanja.