Zašto nema leskovačkog ajvara na tržištu

Ajvar za dobrodošlicu, na stolu svake kuće ili restorana u Leskovcu. Ljut, neljut, mleven ili cepkan, napravljen po tradicionalnom receptu. 

Pravi ga čitav Balkan, ali ovaj leskovački je najčuveniji, delikates. Posebnim ga čine podneblje, zemlja, seme, recept. Bez kurtovke leskovačkog ajvara nema.

„Može, ali nije dobar, ovo je kvalitetna paprika kad se oljušti ostaje debela bez kapi vode“, objašnjava Jelica Jovanović iz Lipovice.

Kad stigne sa njiva, važan je svaki korak. Mora da se peče na šporetima na drva i ručno priprema, tako nalaže sertifikacija.

Oko 5.000 tegli proizvede se po domaćinstvu. Niko od članova udruženja „Leskovački ajvar“ ne želi da ih poveća i pokvari kvalitet.

„Ne znam da li ćemo da zadovoljimo potrebe domaćeg tržišta zato što je potrošnja velika, ljudi su konačno prepoznali kvalitet domaćeg leskovačkog ajvara iz Udruženja“, kaže Gordana Petrović, iz udruženja „Leskovački ajvar“.

Direktne narudžbine kod proizvođača, jedini su način da se dođe do leskovačkog brenda. Na policama radnji sa obeležjima udruženja, ajvara nema jer se proizvodi u malim količinama.

„Industrijska proizvodnja sigurno da ne bi odgovarala kvalitetu koji smo mi zaštitili i da bismo izašli na to veliko tržište, treba objediniti što više tih gazdinstava i nastaviti tu tradicionalnu proizvodnju“, objašnjava Goran Jović, direktor Privredne komore za Jablanički i Pčinjski okrug.

„Leskovački ajvar i elaborat u Zavodu za intelektualnu svojinu je javno dobro. Znači svako ima pravo da dođe do njega, svako ima pravo da ga čita i svako ima pravo da proizvodi, ali mora da ispuni određene uslove“, kaže Stevica Marković, predsednik Udruženja „Leskovački ajvar“.

Ajvar iz kuhinja leskovačkih domaćina prodaje se na pijacama širom Srbije, kao i u Leskovcu. Ali, samo obeležena tegla sa kurtovkom kao zaštitnim znakom Udruženja „Leskovački ajvar“, garantuje jedinstven kvalitet i recepturu.