Isplativa proizvodnja zove

Penzioner Mihalj Hužvar bere zovu na plantažama u okolini Horgoša. Reč je o imanju na tri hektara i plodu drveta koje je klasifikovano kao alternativna voćna vrsta. Bobice su tražene u svetu, a kažu da su najsličnije grožđu.

Posao je lak, kaže Hužvar: "Samo jedino što to se ne može jesti kao grožđe, to je problem. Nadnica je dobra, po satu 250 dinara."

"Malo mi fali i da budem na vazduhu", objašnjava penzionerka Magdolna Edit, "pošto mi je ovo prvi put da berem mogu reći da nije teško, čak je zabavno."

"Uopšte nije teško, samo treba gledati da bude zrelo, to je najvažnije", kaže Roža Hužvar iz Horgoša. "Inače, nije teško."

Nakon nastavničke karijere 69-godišnji elektroinženjer Jene Šerfezi gaji voće na oko 20 hektara, a od pre 15 godina uzgaja i zovu. Ima redovne kupce bobica koje se upotrebljavaju na mnogo načina, najviše u farmaceutskoj i tekstilnoj industriji. Otkupna cena je trenutno 45 dinara za kilogram zove.

"Traži se i možemo prodati", ističe Jene Šerfezi, odgajivač voća iz Horgoša. "I manje je rada nego, recimo, sa grožđem. Prinos sa jednog hektara zove i jednog hektara grožđa je identičan."

Na severu Vojvodine su najveći zasadi kultivisane hibridne zove u Srbiji i zauzimaju oko 25 hektara. Nastaju i nove plantaže, sistemi za navodnajavanje obezbediće narednih godina još bolji rod te, inače veoma otporne biljke, koja ne zahteva mnogo brige i spada u red organski uzgajanih kultura.