Ugrožavanje biodiverziteta ugrožava i opstanak ljudskog roda

Nekoliko trstenjaka, ptica koje su označene kao ugrožena vrsta, dobilo je prsten koji omogućava njihovo praćenje na putu do gnezdišta ili staništa za odmor.

"Podaci idu u centar za prstenovanje ptica, i to postoji maltene u svakoj državi. Ti centri razmenjuju podatke, pa mi prstenovači dobijemo podatke o pticama", objašnjava Oto Sekereš, šef rendžerske službe JP "Palić-Ludaš". "Jako nam je bitno da saznamo gde su ta mesta gde oni moraju da stanu se odmaraju, da se hrane ponovo."

Osim prstenovanja ptica, subotički i mađarski čuvari prirode zajedno popisuju zaštićene biljne i životinjske vrste regiona.

Ljudi stvaraju granice, ali priroda ih ne poznaje, naglašava Đerđ Krnač, iz Nacionalnog parka prirode Kinšunšag u Mađarskoj:

"Staništa koja počinju u Mađarskoj, prostiru se do Subotice. Ovde nalazimo dve retke zaštićene divlje vrste u Evropi - cvet šafranike i malog sisara - vojvođansko slepo kuče. Imamo dobru saradnju, učimo jedni od drugih i zajednički nam je zadatak da očuvamo prirodna staništa."

Vlažna i slatinska staništa i livade Subotičko-horgoške peščare i Selevenjske pustare zaštićena su prirodna dobra, a stručnjaci kažu da ih najviše ugrožava -  čovek.

Veliki deo našeg zaštićenog područja obuhvata i poljoprivredno zemljište, objašnjava Sandra Čokić Reh, rukovodilac Sektora zaštite prirode JP "Palić-Ludaš":

"I u suštini, čovek je taj od koga bi trebalo najviše da se zaštiti biodiverzitet. Znamo na globalnom nivou da dnevno nestaje veliki broj vrsta i da ćemo, ako se nastavi, ostati na vrlo malom broju vrsta."

Čuvari prirode podsećaju da bez raznovrsnog biljnog i životinjskog sveta, ljudski rod neće opstati na planeti.