Kako se zaštititi od krpelja

U prirodi se uživa ali se priroda i poštuje i mora se biti oprezan. Tako kaže  Đorđe Rakić, koji je sa sedmogodišnjim unukom Viktorom svakodnevno na obali Save ili u parku. Na deci je da se igraju i ne treba im braniti, a obaveza nas odraslih je kaže deda Đorđe da brinemo brigu. Njegova je krpelj.

"Ja kad god dođem ovde ja kad dođem kući ja ga pregledam, obavezno ga pregledam, skidam i pregledam. Od trave do bujne vegetacije, krpelja od ranog proleća do kasne jeseni ima svuda. Ubod je po pravilu bezbolan, nema ni svraba", kaže Đorđe Rakić, iz Šapca.

Danijela Vujošević, iz Aleksinca kaže da o krpeljima nisu ni razmišljali:

"Dobro ste nas podsetili da pogledamo kući kad odemo."

"Dete se igralo u travi, primetili smo nešto neobično, otišli smo kod doktora, on je odradio svoj deo posla, krpelj je bio u pitanju", kaže Slobodan Nešić iz Šapca.

U Mačvanskom okrugu skoro 80 osoba godišnje zarazi krpelj, četvrtina na području Šapca.

"Krpelja ima mnogo vrsta i svi su prenosioci Lajmske i drugih zaraznih bolesti", kaže Jelena Krstić, veterinar iz Šapca. "Vrlo su lagani, ne lete sami, ali ih vetar nosi, vodite računa ne kače se samo za kožu, ostaju u odeći pa se kače kasnije za kožu."

Kada se zakače na kožu poput su male crne izbočine, sisajući krv mogu se i 15 puta uvećati. Ubodno mesto posle dan dva prati crvenilo u obliku prstena. Najbliža zdravstvena ustanova najbolji je put.

"Kada primetimo na našem telu krpelja da sami ne vade pacijenti i da ne tretiraju nikakvim hemikalijama, ne treba mazati alkoholom, benzinom, uljem, već se javiti u najbližu zdravstvenu ustanovu gde će lekar na stručan način ostraniti krpelja", kaže dr Slavica Dugonjić, načelnik Hitne pomoći u Šapcu.

Dok za životinje postoje brojna zaštitna sredstva, a za zatravljenje površine insekticidi, ljudima je preventiva jedino što preostaje. U prirodu, zato, dugih rukava i nogavica uz obaveznu proveru po povratku kući.