Solidarnost leskovačkih đaka

Navikle su na hladnoću i memlu u stanu bez kupatila. Anđela je u babinom krilu od svoje treće godine. Iako je invalid i bez ikakvih primanja Radica je preuzela brugu o Anđeli da bi pomogla bolesnoj ćerki koja živi u selu i ima još dvoje dece, jedno sa smetnjama u razvoju. Teško je kaže Radica pregurati mesec samo sa dečjim dodatkom koji joj šalje ćerka i namirnicama koje dobija od brata.

"Učiteljica nas pomaže, njeni drugari pomažu, roditelji drugara pomažu. Uvek kupe svesku, olovku", kaže Radica Milovanović, Anđelina baba.

I pod teretom teškog života i slabog vida Anđela ređa petice.

"Volim da učim i da radim i kad porastem volela bih da postanem voditeljka", kaže Anđela Pejković, učenica četvrtog razreda O.Š "Josif Kostić" u Leskovcu.

Omiljena je u odeljenju, a četvrto tri je posebno zahvaljujući učiteljici Dragici. Od prvog dana ih uči humanosti. Neguje zajedništvo, preduzetnički duh i odličnu saradnju sa roditeljima.

"Ja se trudim znači ono što radim da radim srcem pre svega i da sve to prenesem na decu", objašnjava učiteljica Dragica Antanasijević.

Sa predstavom "Nemušti jezik" putovali su širom Jablaničkog okruga,osvajali aplauze i sakupili dovoljno novca kako bi njihova drugarica Anđela mogla da kupi naočare i sve što joj je potrebno za rekreativnu nastavu.

"Najveći uspeh u životu je da budeš pravi čovek i da budeš solidaran", kaže Aleksandra Doderović, učenica četvrtog razreda Osnovne škole "Josif Kostić".

"Mi smo uživali dok smo radili ovo prvo zato što je Anđela predobra drugarica", navodi učenik Miloš Stefanović.

"Deca su jedinstvena, zajedno su u svemu, nema razlike i to nam je veliko zadovoljstvo", objašnjava Olivera Isailović Doderović iz Kluba roditelja.

Tek su napunili 10 godina, a već su položili ispit zrelosti.Uvek su spremni da pomognu bolesnima i siromašnima tako će i Uskrs ulepšati mnogim vršnjacima