Dunav kao veza rumunskog i srpskog naroda

"Familijarne i druge veze sa susednom Rumunijom, građana iz Kladova, Negotina, Bora je vrlo izražena i saradnja je u više smerova, organizovane preko kulturnih, zabavnih manifestacija, preko projekata, preko razmene i td.

Ta saradnja stoji od vajkada, od vremena Kraljevine Srbije, ljudi su ovde prelazili čamcima preko Dunava, pa se ženili devojkama iz Rumunije, i obrinuto: momci iz Rumunije su se ženili našim sugrađankama odavde, iz ovih krajeva, tako da ta saradnja je krvno vezana", kaže Tihan Matasarević, predsednik Udruženja „Tradicija i kultura Rumuna/Vlaha Dunav" iz Kladova.

Blizina dunavskih obala, jezici i kultura učinili su da se, osim granica brišu i druge razlike između dva naroda. Ovde se tako Rumuni i Vlasi smatraju istim narodom, iako im to pravo ne bi dali u nekim mestima Srbije u kojima žive pripadnici tih manjina. Čine sve da tradicionalnu kulturu sačuvaju od zaborava.

"Nema tu puno razlike između srpske i rumunske narodne nošnje, to je isto. Jedino postoji razlika u radu. Što se kod njih mnogo više koriste dugačke narodne nošnje, a kod nas su mnogo kraće. Ovo je nošnja koja se, tradicionalno naša, koja se uglavnom ovde kod nas, na ovom području nosi. Što se tiče načina rada i veza, tu ima isto malo razlike, što je kod njih drugačiji vez, drugačiji način rada. Kod na je mnogo bogatije i prvenstveno je crveno, kod njih ima i plavo i narandžasto i žuto. Znači, svakakve vrste tih narodnih nošnji. Kod nas je uglavnom crveno", Dragana Jeremić, Udruženje „Tradicija i kultura Rumuna/Vlaha Dunav", Kladovo.

Tako je i sa pesmom. Izvorni rumunski zvuk, poznat je ne samo ovde - vlaške melodije čuju se i u drugim krajevima Srbije.

Rumunski jezik izučava se u školama, a više od stotionu studenata, svake godine, prelazi granicu i upisuje studije na rumunskim univerzitetima. Akademsku razmenu podržava i vlada susedne države.

"Najviše do sada je interesovanje za medicinu i ostale fakultete, kao što je ekonomski, jezici i drugo", objašnjava Tihan Matasarević, predsednik Udruženja „Tradicija i kultura Rumuna/Vlaha Dunav", Kladovo.

Svesni su da je savremeni način života učinio svoje, pa se za podmladak u svojim redovima bore promovišući nacionalnu igru i pesmu na brojnim manifestacijama u emlji i okruženju.

„Mladi nisu zainteresovani za našu tradiciju rumunsku kulturu, vlašku kulturu. Tu su telefoni, igrice - žalosno je što je tako, ali tako je", kaže Radica Belčić iz Kladova.

„Ja ne znam da li postoji neko iz mlađe generacije da radi narodnu nošnju. U ovom kraju ne verujem da ima. To jedino ove starije žene, koje se ovde bave time, pa nekako čuvaju tu tradiciju. Inače, što se tiče mladih, ja kao prvo: u mojoj kući gde sam ja živela nije se ovo radilo. Radilo se u kući gde sam došla, kada sam se udala. Ovo je rad moje svekrve", objašnjava Dragana Jeremić, Udruženje „Tradicija i kultura Rumuna/Vlaha Dunav", Kladovo.

U Srbiji, u blizu dve stotine mesta, prema procenama, živi oko 300.000 građana koji govore rumunski jezik. Najborjniji su na istoku Srbije.

"To je već vekovima unazad, mi smo se već spojili na neki način i familijarno i porodično. Naše poreklo je izmešalo. U mojoj porodici ima i rumunskog porekla, sa druge strane Dunava, sva ta sela, ima i naših ljudi, naših žena, naši ljudi koji su sklapali brakove sa jedne i druge strane, još odvajkada", kaže Radica Belčić iz Udruženja „Tradicija i kultura Rumuna/Vlaha Dunav", Kladovo.