U kandžama zveri: O nasilju se ne sme ćutati

Tog 2. juna 1975. godine, dok su roditelji nadničili u selu, Rosa je čuvala mlađu sestru. Imala je samo dvanaest godina. Od prvog komšije koji je pokušao da je siluje izbavio je pas. Od rana na duši nije mogao niko.

Bilo je teško vratiti se u prošlost, naglašava Rosa Mirković Lazović, autorka knjige „U kandžama zveri”:

„Tako tragičan događaj ostavlja trajne posledice i na vašu psihu, i na život. Na čitav porodični život, na odgoj dece, odnos prema muškarcima, roditeljima... Vrlo je teško živeti s tim. Moj krajnji cilj je da pomognem žrtvama da se oslobode tog tereta. Da o nasilju ne treba ćutati već se treba boriti protiv tog zla koje je, nažalost, postalo svakodnevna pojava.”

Porodica, škola i vršnjaci u mladosti su bili joj najsnažniji štit od napasnika koji ju je progonio i po odsluženju trogodišnje kazne zatvora, a podršku da objavi knjigu i o svemu progovori pružila su njena deca.

„Ovo je javna ispovest. Mi sveštenici, nažalost, imamo ovakvih ispovesti ne na desetine nego na stotine”, ističe protojerej stavrofor Dragi Vešković. „Naveći je problem što se to krije, zataškava. Sveštenike sveta tajna ispovesti obavezuje da o tome ne smeju javno da govore, ali zato nastojimo da ohrabrimo žrtve da to same učine, kako bi zločinci bili kažnjeni.”

Iako su predrasude o nasilju, bez obzira o kojoj je vrsti reč, i dalje brojne, primenom Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, stvari su se donekle promenile. Centru za socijalni rad u Kruševcu prošle godine upućene su 984 prijave, kaže Vesna Raković, rukovodilac internog tima za sprečavanje nasilja u porodici pri Centru za socijalni rad Kruševac:

„Podaci nam govore o tome da imamo porast prijavljenih slučajeva porodičnog nasilja. U odnosu na 2017. godinu, kada je počelaprimena Zakona, za gotovo 180 novoprijavljenih slučajeva. Nasilje je za prvih deset meseci prošle godine potvrđeno u 503 slučaja od 739 prijavljenih u tom periodu. Odnosi se i na fizičko, seksualno, ekonomsko i psihološko nasilje koje je i najteže dokazati jer su različite percepcije svih sistema koji učestvuju u zaštiti žrtve.”

Od 2017. godine postoje grupe za koordinaciju i saradnju gde se svaki prijavljeni slučaj nasilja razmatra, naglašava Vesna Raković:

„Policija ga prva beleži, interveniše na terenu i izriče hitne mere, ukoliko je potrebno. Svaka prijava se potom prosleđuje i Centru za socijalni rad i Tužilaštvu. Zajedničkim radom najbitnije je u celoj priči da se osigura bezbednost žrtve. Da se sa za nju napravi bezbedonosni plan, da joj se obezbedi psihološka stabilizacija, pomogne u obezbeđivanju egzistencijalnih uslova, pruži savetodavno-stručni rad. U Centru za socijalni rad u Kruševcu od 1. oktobra 2016. godine o tome brine posebna služba koja se bavi sprečavanjem nasilja u porodici.”

Od pomoći instutucija, žrtvama nasilja, posebno kada je o deci reč, podrška i poverenje porodice i najbližeg okruženja od nemerljivog su značaja. Zato o nasilju ne trebamo i ne smemo ćutati.